Јеловац је кроз кошаркашки живот ишао испод радара – иако несумњиво играч великог талента, осим кратког боравка у Црвеној звезди, није имао прилику да наступи на великој сцени српске кошарке, али је све успео да надокнади у иностранству.
„Имао сам 11 година кад сам почео да тренирам кошарку. Нисам веровао да ћу свој живот посветити кошарци, нисам размишљао о томе, имао сам десет година у ратној 1999. години, али сам се у међувремену заљубио у кошарку. Озбиљно сам је схватио тек са 16 година када сам стигао у клуб који је водио Јанко Луковски“, говорио је Стеван.
На прави кошаркашки пут кренуо је из омладинаца Партизана, прве сениорске минуте је добио у дресу Визуре, боравио је кратко у Звезди, а на пут по свету кренуо је из Анталије, даље кроз Јувекасерту, Лијетувос Ритас и Сарагосу, да би 2017. године стигао у Русију.
Као члан Нижњег Новгорода Јеловац је забележио нестваран учинак и на једној утакмици је убацио чак 49 поена што је рекорд регионалне ВТБ лиге.
„Нисам то очекивао, није ми било то у глави, али се на почетку утакмице отворило, добио сам самопоуздање, касније су ми играчи додавали лопте и ја сам то решавао. Најбитније је да смо победили“, говорио је Јеловац.
У Новгороду је са неверицом прихваћена вест о смрти сјајног српског кошаркаша.
„Стеван је један од најбољих играча у историји нашег клуба. Од првог момента када се појавио постао је душа екипе и један од лидера, а његов рекорд у ВТБ лиги тешко да ће ико успети да обори. Научио је руски језик, звао је своје саиграче браћом и он је добио такав надимак – братушка“, наведено је у саопштењу клуба.