Истраживање за Спутњик њуз трајало је од 24. до 26. новембра 2021. године. Интервјуи су обављени уз помоћ онлајн-упитника за самостално попуњавање.
У анкети је учествовало 4.010 испитаника старијих од 18 година. Конкретно, у Француској је учествовало 1.010 испитаника, у Великој Британији – 996, у Немачкој – 1.003, а у Америци – 1.001 испитаник.
Узорци представљају популацију по полу, старости и географији. Максимална грешка узорковања за укупне податке по земљи је +/- 3,1 одсто са нивоом поузданости од 95 одсто.
Испитаницима је постављено пет питања.
„Култура отказивања“, феномен који је настао у Сједињеним Америчким Државама, представља искључење особе, групе или организације из јавне сфере због коментара или понашања које се сматра проблематичним или увредљивим. Испитаницима је постављено питање да ли подржавају ширење те културе.
У свим земљама доминирају они који имају негативан став према „култури отказивања“. Отприлике исти број испитаника у САД (50 одсто), Британији (49 одсто) и Немачкој (49 одсто) негативно гледа на то. У Француској је ситуација другачија – број противника је знатно мањи (38 одсто), али је већи и број неодлучних (29 одсто у Француској, 22 одсто у Немачкој, 24 одсто у Британији и 17 одсто у САД).
Тај феномен у Француској и САД подржава исти број – 33 одсто, у Немачкој 29 одсто, а у Британији 27 одсто.
Следеће питање се односило на „критичку расну теорију“ која се тренутно све чешће помиње у америчким медијима. Она је заснована на идеји да расизам није само производ личних предрасуда, већ да је уграђен у правне и политичке друштвене норме које, са своје стране, морају да се промене. Неки сматрају да та теорија може да унапреди демократију, a други су уверени да води до тога да људи почињу различито да третирају једни друге на основу њихове „расе“, па да самим тим није демократски.
Генерално, у свим земљама је прихватање „критичке расне теорије“ на прилично ниском нивоу – од 16 одсто у Француској, до скоро четвртине у Немачкој (24 одсто), али ако се детаљније погледају поједине земље, јасно је да постоје велике разлике у мишљењима. Прихватање је на ниском нивоу и у САД (19) и Британији (19).
У Француској 45 одсто испитаника сматра да „критичка расна теорија“ доводи до тога да се људи третирају различито у зависности од њихове расе, а не у складу са демократијом, у Немачкој тај став има 54 одсто испитаника, у Британији – 44 одсто, а у САД – 53 одсто.
Што се тиче неодлучних испитаника, ситуација је следећа: Француска – 39 одсто, Немачка – 22 одсто, Британија – 37 одсто, а Америка – 20 одсто.
Апелациони суд Велике Британије донео је у септембру 2021. године одлуку да деца млађа од 16 година имају право да дају свесни пристанак на лечење које одлаже пубертет. Та врста лечења се користи за промену пола. Испитаници су изнели став и о томе.
У свим земљама је удео оних који имају негативан став према таквој судској одлуци већи од удела оних који ту одлуку подржавају.
Број оних који подржавају одлуку суда највећи је у САД – више од трећине (36 одсто) и у Немачкој (34 одсто). У Француској одлуку подржава 27 одсто, а у Британији 30 одсто испитаника.
У свим земљама се таквој одлуци противи отприлике половина испитаника (Француска – 52 одсто, Немачка – 48 одсто, Британија – 52 одсто, САД – 48 одсто).
У Француској је већи проценат неодлучних (21 одсто), док је у Немачкој (18), Британији (18) и САД тај проценат сличан (16).
Следеће питање односило се на став о укључивању у школски програм, између осталог, и информација о хомосексуалним паровима.
У свим земљама, осим у Сједињеним Америчким Државама (где идеју подржава 42 одсто), број присталица већи је од броја противника укључивања таквих садржаја у школски програм.
У САД је највећи број противника таквог образовања у школи (43 одсто). Мишљења су генерално подељена – 42 одсто наспрам 43 одсто.
Укључивање материјала о хомосексуалним паровима у школски програм у Француској не подржава 34 одсто испитаника, а у Британији 33 одсто.
Највећа подршка је у Немачкој – 64 одсто и најмањи број противника – 27 одсто. У тој земљи је такође најмањи проценат неодлучних (девет одсто), док је у осталим тај проценат већи (Француска – 18 одсто, а Британија и САД – 15 одсто). Што се тиче присталица идеје, у Француској је подржава 48 одсто, а у Британији – 52 одсто.
Испитаници су се изјаснили да ли подржавају или се противе укључивању информација, између осталог, о промени пола у школски програм?
Само у Немачкој је број оних који подржавају (53 одсто) укључивање таквих информација у школски програм већи од броја оних који не подржавају (37 одсто).
У Француској су мишљења подељена – 41 одсто подржава, док 42 одсто то не подржава. У Великој Британији и Америци преовладава број противника – 44 одсто се противи, док 39 одсто подржава укључивању градива о промени пола у школски програм у Британији. У САД 48 одсто не подржава тако нешто, а 40 одсто подржава.
Проценат неодлучних у Француској и Британији је 17 одсто, у Немачкој – 10 одсто, а у САД – 12 одсто.