Извештај о неједнакостима у свету који је израдила мрежа истраживача из области друштвених наука процењује да милијардери ове године колективно поседују 3,5 одсто глобалног богатства домаћинстава, што је пораст у односу на нешто изнад два одсто са почетка пандемије.
„Криза ковида 19 је погоршала неједнакости између веома богатих и остатка становништва“, рекао је главни аутор Лукас Ченсел, и додао да су богате економије користиле огромну фискалну подршку да ублаже нагли пораст сиромаштва.
Извештај се ослања на различита специјалистичка истраживања и податке из јавних база, а предговор су написали амерички економисти Абхиџит Банерџи и Естер Дуфло, двоје из трија који су 2019. добили Нобелову награду за рад на сиромаштву, преноси Ројтерс.
„Пошто је богатство главни извор будућих економских предности, и све више моћи и утицаја, ово предсказује даље повећање неједнакости“, написали су о ономе што су назвали „екстремном концентрацијом економске моћи у рукама веома мале мањине супербогатих“.
На Форбсовој светској листи ове године има рекордних 2.755 милијардера са укупном вредношћу од 13,1 трилион долара. Богатство милијардера на тој листи прошле године процењено је на осам трилиона.
Нови извештај је показао да је шира група од 520.000 који заједно чине првих 0,01 одсто најбогатијих има удео у глобалном богатству од 11 одсто ове године, што представља повећање од један одсто у односу на прошлу годину.
У тој, највишој категорији од 0,01 одсто спадају они чије се богатство домаћинства процењује на најмање 16,7 милиона евра (19 милиона долара), прилагођено за паритет куповне моћи у различитим валутама.
Аналитичари сматрају да су неки супербогати имали користи од окретања ка онлајну већег дела светске економије током карантина, док су други једноставно добили од раста цена имовине док су се финансијска тржишта кладила на брзину и облик глобалног опоравка.
Студија је такође открила да, иако је сиромаштво нагло порасло у земљама са слабијом покривеношћу социјалном помоћи, огромна подршка владе у САД и Европи успела је да ублажи барем део тог утицаја на оне са нижим примањима.
„Ово показује важност социјалних држава у борби против сиромаштва“, рекао је Ченсел, пренео је јавни сервис.
Ченсел је поздравио овогодишњи договор о глобалној минималној стопи пореза на корпорације од 15 одсто као могућу прекретницу у настојањима да се заустави „трка ка дну“ која је од средине 1980-их довела до тога да се преполови просечних стопа пореза на компаније на око 24 одсто.