Доктор политичких наука Дејан Вук Станковић каже да се стварни живот на Косову тотално разликује од онога што је наведено у извештају ЕК, који Суниог толико хвали, као и да у том документу нема ни слова о, рецимо, борби против тероризама.
„Сваки од тих бирократа који ради на Косову и за Косово очигледно морају да представе ствари позитивније него што јесу, да би у суштини оправдали персонално, свако своје, намештење тамо, а ЕУ своју улогу“, истиче Станковић.
По ЕК тзв. Косово је Швајцарска, а где су права Срба
Према његовим речима, интересантно је да се нико није бавио питањем статуса српског становништва на Косову и Метохији, који трпе све могуће и немогуће повреде људских права.
„Нису се бавили нападима на СПЦ, на нормалан живот, чему су Срби свакодневно изложени. Извештај је тако и етнички пристрастан и нереалистичан, јер по ономе што у њему пише испада да је тзв. Косово развијено као Швајцарска или Норвешка. А у стварности то није случај“, каже Станковић.
Коментаришући речи Суниога „да ниједан споразум у дијалогу не спречава косовску полицију да распореди своје снаге било где на Косову, али када је у питању север, то подразумева координацију са Кфором“, Станковић каже следеће:
КПС не може на север Косова кад хоће
„То није тачно јер постоји део у Бриселском споразуму у коме су те ствари јасно дефинисане и мислим да се и ту изврдава, као и у свему што је до сада потписано, а све у циљу да би се остварила албанска позиција и да би се Срби држали у некој врсти политичке и безбедносне неизвесности.“
Другим речима, закључује наш саговорник, то је тражење алибија за евентуалне албанске акције које би ишле у правцу безбедносних провокација Срба који живе на северу Косова. И то је уједно и објашњење зашто су реакције Европе врло млаке на све што се дешава на КиМ.
Шеф Канцеларије Европске уније на Косову Томаш Суниог оценио је да је Косово постигло одређени напредак у бројним областима, што је, како је додао, и наведено у најновијем извештају Европске комисије. Суниог је истакао да је Косово остварило напредак у тржишној економији, дигитализацији привреде, унапређењу путне и железничке инфраструктуре, улагању у обновљиве изворе енергије, царинама, порезима и предузетничкој и индустријској политици.