Реч је о скелету особе висине 170 центиметара и старости 25-35 година, у чију пету је забијен гвоздени ексер. Радиокарбонско датирање је показало да је умро између 130. и 337. године нове ере – за време владавине Римског царства на територији модерне Енглеске.
У близини тела пронађени су фрагменти дрвене конструкције. Ово откриће, према научницима, први је доказ распећа људи у Великој Британији.
„Заправо, ово је први пут да смо током археолошких радова пронашли физичке доказе о распећу“, прокоментарисао је вођа ископавања Дејвид Ингам.
Иако се ово погубљење обично повезује са хришћанством, археолози не верују да у овом случају постоји било каква веза са религијом. Након истраживања, дошли су до закључка да овај вероватно роб није разапет на крсту, већ на некој другој конструкцији, наводи „Дејли мејл“.
Научници су донели такав закључак након што нису пронашли друге ексере у скелету. Штавише, могуће је да су биле две даске: за једну је био прикован, а за другу везан.
Према археолозима, ексер који пролази кроз пету највероватније је требало да једноставно имобилише роба, али не и да подржи његову тежину. Због чега је био подвргнут таквој казни, још се није могло сазнати.
„Дејли мејл“ истиче да су у старом Риму криминалци, државни непријатељи, пирати, робови и други људи ниског друштвеног статуса обично били погубљени разапињањем. И римски закони су такође прописивали: ако један од робова убије власника, онда сви робови ове особе, укључујући жене и децу, такође морају бити погубљени.
Распеће је било главни облик смртне казне у Римском царству све док није забрањено за време Константина Великог (306-337 н.е.).