Према наводима америчке агенције, „задатак председника Бајдена огледа се у томе да подстакне Кијев да у извесној мери прихвати реално стање ствари на истоку Украјине, али да се при томе не створи утисак да се ради о уступку председнику Владимиру Путину“, наводи се у чланку.
Према мишљењу бившег амбасадора Америке у Украјини Стивена Пајфера, Украјину би могли да замоле да начини корак у том правцу.
Он је додао да би могло да буде речи о томе да се Донбасу да контрола над здравством, полицијом и образовањем.
„Али не видим да ће Вашингтон подстицати Украјинце на кораке који би довели у питање суверенитет земље и способност владе да доноси одлуке“, додао је бивши амбасадор.
Закон о специјалном статусу Донбаса Врховна рада је усвојила 2014. године, али није примењен.
Према закону, специјални статус би ступио на снагу тек након испуњавања низа услова, укључујући повлачење „илегалних формација“са те територије.
Сукоб у Донбасу
Украјинске власти су у априлу 2014. године покренуле војну операцију против Доњецке и Луганске Народне Републике које су прогласиле независност након државног преврата у Украјини у фебруару 2014. Кијев не признаје ДНР и ЛНР и сматра територије ових двеју република окупираним, а устаничке снаге терористичким.
Односи Москве и Кијева погоршали су се због ситуације у Донбасу. Украјинске власти су раније више пута оптуживале Москву за мешање у унутрашње ствари земље. У јануару 2015. године Врховна рада усвојила је изјаву у којој се Русија назива „земљом агресором“.
Москва негира оптужбе украјинске стране и назива их неприхватљивим. Русија је више пута истицала да није страна у унутрашњем украјинском сукобу и да је заинтересована да Кијев превазиђе политичку и економску кризу.