Конгресна хала налази се у склопу комплекса у ком је немачка Националсоцијалистичка партија одржала шест конгреса, пошто је Хитлер 1933. године прогласио Нирнберг „градом партијских конгреса“, који су имали пропагандистичку намену, а не конкретан партијски рад. Цео комплекс пројектовао је Хитлеров архитекта Алберт Шпер, осим Конгресне хале, чији су аутори отац и син Лудвиг и Франц Руф.
Градске власти до краја децембра требало би да донесу одлуку о могућем пресељењу Државног позоришта Нирнберга у Конгресну халу током реконструкције зграде театра, што је наишло на значајне критике, пише лондонски „Тајмс“.
Конгресна хала пројектована је по угледу на римски Колосеум, у облику потковице, а Адолф Хитлер је у њој планирао да наступа пред 50.000 људи, наводи „Тајмс“.
Због Другог светског рата, зграда није у потпуности завршена, а уместо да буде висока 70 метара, како је планирано, има висину од 38 метара. Од 1945. године Конгресна хала је углавном напуштена, осим што су у њеним деловима смештени Документациони центар са сталном изложбом о нацистичком терору, као и Нирнбершки симфонијски оркестар.
Јулија Ленер, градска секретарка за културу, рекла је да би позориште могло да остане у Конгресној хали у наредних осам до десет година. Како је објаснила, због тога би у Конгресној хали требало изградити посебан простор за извођење, са бином, оркестарском јамом и седиштима за гледаоце, наводи лондонски лист.
Критичари ове намере наводе да пресељавање позоришта у нацистичко здање или његово окружење није добра идеја.
„То би одвратило пажњу од онога што би требало да буде у центру пажње - саме ове монструозне структуре. А она асоцира на све монструозности које су се догодиле Немачкој током нацистичког режима“, рекао је Ханс Кристијан Тојбрих, некадашњи руководилац Документационог центра.
Асоцијација „Историја за све“, која организује едукативне посете овом простору у Нирнбергу, наводи у отвореном писму градским властима да би премештање Државног позоришта у Конгресну халу могло да осујети покушаје да се посетиоцима покаже како су нацисти ширили своју моћ, идеологију и пропаганду.
„Отворен поглед на аутентичне објекте показују прави симбол мегаломаније и њеног пораза, што је важан део нашег образовног концепта“, наводи се у отвореном писму.
Градска већница Кристина Кајзер казала је да „позоришна сцена никада не би требало да буде смештена у Конгресној хали, јер то оличава идеју о „баналности зла“ коју је изнела филозоф Хана Арент која је преживела Холокауст“.
Ипак, историчар Улрих Херберт је уверен да нема ничег за осуду у коришћењу нацистичке Конгресне хале у културне сврхе.
„Ко смо ми да се плашимо нацистичких зграда стотинама година? Када су у питању жртве националсоцијализма и места на којима су страдале или стрељане, ја ћу први инсистирати да се оне сачувају. Али идеја како ће ова помпезна нацистичка зграда бити уништена једном заувек ако се у њу усели позориште је, по мом мишљењу, претеривање. Управо супротно, такви захтеви доводе до тога да ове претенциозне нацистичке структуре добијају статус светих и достојних памћења. Можда је то оно што су некадашњи нацистички великаши са својим сном о хиљадугодишњем Рајху хтели да постигну“, прокоментарисао је Херберт.