На помоћном терену, подно Маракане окупило се неколико стотина навијача који су бакљадом и песмом поздравили Дејана Станковића, Милана Борјана као и комплетну црвено-белу експедицију која је после Барија и 1991. године остварила највећи успех.
Пласман међу 16 најбољих тимова у Лиги Европе и рекордно 35. место на УЕФА ранг листи, награђен је громогласним аплаузом, а прва песма на репертоару био је чувени „Ђурђевдан".
„Пролеће на моје раме слеће, ђурђевак зелени, ђурђевак зелени...“, јасна је алузија на европско пролеће које ће српски шампион потпуно заслужено дочекати у елитном друштву.
Уследила је бакљада на трибинама, док су и поједини фудбалери, попут Радована Панкова над којим је и направљен прекршај за 1:1, такође држао у руци бакљу и певао.
Орило се затим „Станковић Дејан, један је Станковић Дејан“, на шта је један од најуспешнијих тренера у историји црвено-белих узвратио аплаузом навијачима, док је прстом упро у фудбалере, показујући да су они ти који су хероји и који су у „Каменолому“ одрадили рударски посао који је донео невероватну радост свима којима је црвено-бела боја у срцу.
Такође, трибину помоћног стадиона Црвене звезде красио је и велики транспарент на којем је писало „Сви на Радник, понеси шал“, што значи да ће улаз бити бесплатан за све оне који понесу поменути одевни предмет.
По завршетку спектакуларног дочека чета Дејана Станковића прешла је на тренинг опоравка.