Креирајући лед од малих капљица воде, величине само пар стотина молекула, научници су дошли до нових сазнања о начину на који вода прелази у чврсто агрегатно стање.
Начин на који вода прелази у лед важан је за разумевање великог броја природних процеса, као што су климатске флуктуације, динамика облака, кружење воде у природи, као и начин на који поједине животиње опстају у леденим условима, пише „Лајвсајенс“.
Вода може да остане течна до минус 44 степена
Поједине животињске врсте, као што су неке жабе, могу да преживе изузетно ниске температуре тако што им се тела замрзну и дођу у стање хибернације. Лед може да пробије ћелијску мембрану, па оне морају да имају посебне механизме који спречавају замрзавање на ћелијском нивоу, а разумевање како се вода замрзава доприноси и разумевању тих екстремних карактеристика појединих организама.
Основно правило је да се вода замрзава на нула степени Целзијуса, али у зависности од многих чинилаца, вода може остати течна и до минус 38 степени. Међутим, научници су сада успели да ту температуру спусте чак до минус 44 степена, стоји у новој научној студији објављеној у часопису „Нејчр комјуникејшнс“.
Два су кључна разлога за такав научни пробој: ради се о веома малим капљицама воде и веома мекој површини. Научници су почели експеримент са капљицама промера 150 нанометара, што је тек мало више од величине вируса грипа, а смањивали су их све до два нанометра, што је била величина капљице у којој је било само 275 молекула воде.
„Користили смо различите величине како бисмо разумели у којим условима ће се формирати лед - на којој температури и при којој величини капљице. И што је још важније, утврдили смо да се код покривања капљица меким материјалом, температура замрзавања спушта изузетно ниско“, каже Хади Гасеми, професор Универзитета Хјустон.
Меки материјал који су научници користили је октан, угљоводоник који је окруживао сваку капљицу у порама нано-величине у мембрани анодизованог алуминијум оксида. То је омогућило да капљице поприме округлији облик, са већим притиском, што је кључно у спречавању замрзавања на ниским температурама, наводе научници.
Важно за превенцију настанка леда
Пошто је у суштини немогуће посматрати процес смрзавања код тако малих димензија, научници су мерили електричну проводљивост, пошто је лед проводљивији од воде, као и светлост емитовану у инфрацрвеном спектру, како би утврдили тачан моменат и температуру на којој су капљице прешле из течног у чврсто агрегатно стање.
Што је капљица воде мања, потребна је нижа температура да би се лед формирао, утврдили су научници, а за капљице величине 10 нанометара и мање, тај однос се драматично мења. Тако су измерили да је за најмање капљице потребна температура од чак минус 44 степена Целзијуса да би дошло до формирања леда.
Гасеми каже како би ово сазнање могло да значи много за превенцију настанка леда на материјалима које праве људи, на пример у авио-индустрији или на енергетским системима.
Ако се вода на меким површинама спорије замрзава, инжењери би могли да направе комбинацију меких и тврдих материјала како би спречили настанак леда на површинама.