У питању су редови кућа у предграђима које личе једне на друге, са уређеним травњацима. Читаво насеље је ограђено, на главној капији се по правилу налази чувар, а зарад додатне безбедности постављен је и систем за видео-надзор.
Данас их инвеститори и граде и планирају широм Србије: у престоници, на Златибору али и у Врњачкој Бањи, Сребрном језеру, Фрушкој Гори... Цена иду од око 80.000 евра по јединици у просеку. За тај новац може се добити кућа од 54 квадрата, са двориштем и паркинг местом.
Иако се налазе у предграђима, за која се у Србији и даље везује негативна конотација, она су безбедна, уређена и осигуравају приватност. Нема гужви, проблема са паркирањем, смећа, углавном су пуна зеленила, и деца могу безбедно да се играју напољу.
Потенцијал
Ипак стручњаци истичу да је овај тренд тек у зачетку, али да ће он сигурно наставити да се развија.
„Још нисмо дошли до тог нивоа, да се масовно граде ‘ограђена насеља’ за богаташе. Имамо нека елитна насеља по градовима у Србији, као што су на пример у Београду Бежанијска Коса, Дедиње, Београд на Води“, изјавио је проценитељ и потпредседник Стручног савета Кластера некретнине, Милић Ђоковић.
Он је напоменуо да су типска насеља постојала и раније, на пример Професорска колонија у Београду, али да се сад полако јавља потреба богатих за миром и тишином.
„Појавила се потреба да се мало ограде, да направе своју оазу мира. Пример за то је Новак Ђоковић, који је изградио вилу на Павловачком језеру. Такође се и неколико глумаца одселило ван града. Сви они траже мир, тишину и интиму какву градска средина нема“, указао је Ђоковић.
Како истиче, таква насеља у Србији још увек нису велика.
„Нема већих комплекса, већ се за сада граде насеља у којима има пар редова кућа или 3,4 зграде. Додуше, са временом верујем да ће потражња бити већа, и да ће се тренд усталити, тј. да ће се почети са изградњом већих комплекса“, оценио је за „Блиц бизнис“ Ђоковић.
Како изгледају ова насеља
По правилу, оваква насеља су лоцирана на ободима урбаних средина. Најчешће имају додатне садржаје као што су базени, спортски терени, игралишта. Како се ради о потпуно одвојеним насељима, у првим фазама градње се ради инфраструктура, улице, осветљење, ограда...
Насеља у плану броје од 11 кућа површине 108 квадрата, у случају најмањег пројекта, до насеља које броји 100 кућа, површине од 73 до 161 квадрат. У једном од њих је продаја почела и за 80.000 евра може да се купи кућа површине 54 квадрата са паркингом и двориштем.
Средином двадесетог века, са оснаживањем економије, становници САД су кренули да се селе у предграђа.
Развијање инфраструктуре омогућило је људима да имају једноставан приступ градским језгрима и њиховим садржајима, те су људи могли да задрже своје послове. Оно што је следило назано је „експлозивном субурбанизацијом, тј. омасовљењем тог тренда, пише магазин „Економист“.
Преко половине америчког становништва је 1940-их живело у градским срединама, а већина градског становништва (око трећине укупног) је било настањено у центрима. До 2000. године, више од 80 одсто свог становништва САД се преселило у градске средине, али преко половине њих је почео да живи у предграђима.