„Модри“ су синоним за успех на овим просторима када је најважнија споредна ствар на свету у питању, само што исто то постаје и шампион Србије који озбиљно угрожава примат хрватског клуба.
Капа доле Динаму за све урађено, али изгледа је дошло време да комшије добро обрате пажњу како то ради Црвена звезда која је 1991. године покорила Европу, а исте године попела се и на кров света што никоме с ових простора није пошло за ногом.
(Не)очекивани одлазак Владана Милојевића у децембру 2019. године, који је ударио озбиљне европске темеље са Звездом где је за три сезоне двапут увео клуб у Лигу шампиона, док је у Лиги Европе успео да презими, поставио је дебело питање ко и како после њега?
Био је Звездин Кларк Кент на којег чак и физички неодољиво подсећа. Чим је стигао у Београд и бацио се на посао 5. јуна 2017. године успео је да после десет година врати посрнулог гиганта из Љутице Богдана где му је и место – у Европу!
Звезда је под командом Владана Милојевића успела у Лиги Европе у конкуренцији са Арсеналом, Келном и БАТЕ Борисовом да освоји девет бодова и домогне се нокаут фазе, где се као непремостива препрека у шеснаестини финала испоставио ЦСКА из Москве.
Али онда већ следеће сезоне наставак европског сна и две Лиге шампиона. Нешто што је до тада на Маракани била мисаона именица, преточило се у реалност. Чувено звездано вече у Салцбургу и елиминација далеко богатијег клуба из Аустрије (2:2), па онда борба са Ливерпулом, нокаут испоставиће се првака Европе, и она два чувена гола Милана Павкова на Маракани, дуели са ПСЖ и Наполијем. Маракана је видела Нејмара, Буфона којем је чак и Марко Гобељић затресао мрежу, па ће имати шта да прича наследницима...
Све је то била школа коју су прошли Борјан, Родић и другови, која им је помогла да стекну драгоцено европско искуство и да ту дођу где јесу. Ту где им је место. Где припадају!
Јер, деценијама је Динамо Загреб синоним за европске успехе и невероватне трансфере у Лиге петице, где је Звезда тренутно и даље далеко.
Али, овде је реч о европским успесима, а ту је српски шампион и те како пришао Загрепчанима који су 31. на УЕФА ранг листи, док је Звезда четири места испод, али су рецимо испод ње на поменутој лествици гиганти попут Милана, Марсеја, Селтика, Валенсије, Олимпијакоса...
Наравно, не треба потценити нити занемарити да је Динамо прошле сезоне у Лиги Европе направио сензацију елиминисавши Тотенхем предвођен Жозеом Мурињом за пласман у четвртфинале.
Звезда је сада у осмини, видећемо да ли ће бити кадра да репризира тај подухват хрватског дива. Умногоме ће на то утицати име ривала које ће бити познато након жреба.
Долазак Станковића у децембру пре две године, учинио је да се одлазак Милојевића не осети. Како на резултатском пољу, тако и на фудбалском бојишту.
„Са Дејаном Станковићем смо добили тачно оно што смо очекивали. Нову енергију, нову страст. То што је преживео као играч у једној од најјачих лига на свету покушава да преточи овде код нас у Црвеној звезди. Он је за мене пријатно изненађење јер је као почетник успео да то што види од своје фудбалске филозофије пренесе на играче и да они то прихвате. Наметнуо се од старта као ауторитет са јасним захтевима, тако тренира и то се видело већ у првом мечу против Чукаричког да форсира висок пресинг, много трчања“, причао је својевремено генерални директор Црвене звезде Звездан Терзић, који је главни „кривац“ за повратак легенде кући.
Уклесао је Деки себе у Звездину историју одавно као играч, а сада је успео нешто још теже да то учини и као тренер.
Прво је екипу у дебитантској сезони увео у Лигу Европе, пошто га је Омонија после пенал рулета (4:2) „саплела“ на Кипру на путу ка Лиги шампиона.
Као утеха је стигла Лига Европе где је Звезда играла у групи са Гентом, Хофенхајмом и Слованом и успела да се домогне шеснаестине финала. Ту је налетела на славни Милан.
И није се обрукао Станковићев тим. Напротив! Био је равноправан ривал и елиминисан је без пораза због гола у гостима. Милан је у Београду двапут погађао мрежу (2:2), док је на Сан Сиру било 1:1.
Ипак, и то је била школа која је сада стигла на наплату. Звезда је ове сезоне под тренерском палицом визионара Дејана Станковића без проблема на терену исписала дипломски рад који је одбранила на крајњем северу Португалије против Браге.
„Да сам професор, дао бих десетку својим играчима. Десетку за залагање, пожртвовање, веру, одрицање. Момци су били феноменални, против одличне екипе. Брага је заиста одлична екипа. Четврти у њиховом првенству. Спремали смо све сценарије, чим смо примили онај гол, померили смо границе“, поручио је поносни Станковић.
Није било панике, екипа је знала шта ради у сваком тренутку, није „губила главу“ већ се држала свог опробаног и осведоченог система игре, чак и у ситуацији када су бројне повреде „кројиле тим“ црвено-белих.
Станковић није кукао, храбро се суочио са сваким проблемом као и његови ратници на терену који су извојевали победу у највећој бици против жилаве Браге, те су са првог места отишли у осмину финала.
„После Барија, ови момци су исписали историју. То је та утакмица и то је тај моменат. Да је било тешко – јесте. Успели смо да скупимо снагу, да будемо организовани. Ово је победа за све црвено-беле који знају да пате, али и да се радују са Црвеном звездом. Ово је велики успех клуба, пре свега велике честитке мом стручном штабу који је 24/7 са момцима. Освојити 11 бодова у овој групи и отићи у осмину финала, није лако. Свака част мојим момцима. Свашта може да се деси, ја сам реалиста у животу, ми морамо још доста да радимо, да се одморимо, али о томе касније. Не знам шта бих рекао од среће, доћи у Звезду, бити код куће и заједно исписати историју, нисам свестан, тек ћемо сви бити. Ово је мој највећи успех. Било је лепих момената, али ово је оно право“, истакао је Станковић.
Мало је недостајало да се Црвена звезда и Динамо Загреб састану у плеј-офу Лиге шампиона у августу ове године, али су на крају и једни и други пали пред Шерифом.
Звезда је резултатски подбацила против тима из Тираспоља, док су "модри" преживели Легију, али су у плеј-офу елининисани од Шерифа. У Загребу није било голова, да би у Молдавији уследила права катастрофа Загрепчана и пораз убедљивим резултатом 3:0.
Поново се Лига Европе испоставила као утешна награда. И једни и други су успешно пребродили групну фазу.
Динамо који је у озбиљном паду форме и недавно је променио тренера после оставке Дамира Крзнара, покорио је Лондон где славио је против Вест Хема у последњем колу (0:1).
То је било довољно да клуб са Максимира оде у шеснаестину финала, и ко зна можда плес куглица поново споји два највећа балканска клуба, овога пута у Лиги Европе.
Сигурно да би то био спектакл какав није виђен још од деведесетих и распада велике Југославије. Динамо је експерт за Европу, али Звезда је порасла и све више подсећа на оне најчувеније генерације које су лупале рецке на евросцени, па би свашта могло да се деси... Навијачи би недвосмислено били 12. играч на утакмицама „код куће“, пошто би ти мечеви били окарактерисани као мечеви високог ризика па би протекли без гостујућих навијача.