Према речима експерта, улазак Крима у састав Русије, интервенција у Сирији, кинеска градња вештачких острва у Јужном кинеском мору, турска употреба војне силе показују да се спољнополитички амбијент променио.
„САД су могле, а понекад и јесу, односиле према геополитичким интересима супарничких, па чак и пријатељских држава као према споредној ствари. То више не могу да раде“, сматра Рајт.
Према мишљењу стручњака, одлука председника Русије Владимира Путина да нагомила трупе на граници са Украјином има за циљ да се покрене реална дискусија о реализацији Минских споразума и будућој европској безбедности. Рајт сматра да ће руска страна, ако преговори зађу у ћорсокак, употребити војну силу као инструмент принуде.
„Ова криза није везана само на Мински споразум или спорове између Русије и Украјине. Ради се о томе да се пред нама ствара реална перспектива да видимо оштру ескалацију војног сукоба између великих сила која ће потрести међународни поредак до самих темеља“, закључио је експерт.