Амерички председник Џо Бајден био је домаћин дводневног виртуелног „Самита за демократију“ на који су позване само "одабране земље". То је поново отворило питање шта Америци даје право да дефинише да ли је нација демократска или не.
Међународни скуп, на којем нису учествовали званичници Кине, Русије, Ирана, Венецуеле, Сирије, Србије, Турске, Мађарске и других земаља, послужио је да „подстакне поделе и конфронтацију и скрене пажњу са унутрашњих проблема (Америке)“, и као покушај да се „очува хегемонија (Вашингтона) над светом“, наводи Пекинг.
Оптужујући Вашингтон да настоји да наметне свој политички систем и вредности другима, Министарство спољних послова је саопштило да је притисак САД на нације да уведу „такозване ’демократске реформе’”, злоупотребљавају једностране санкције и подстичу револуције у боји, изазвао „погубне последице” по нације.
„Демократија је постала 'оружје за масовно уништење' које користе Сједињене Државе да се мешају у послове других земаља... Од 2001. године, ратови и војне операције које су Сједињене Државе водиле у Авганистану, Ираку, Либији и Сирији однеле су стотине хиљаде живота, изазвао милионе повреда и раселио десетине милиона људи. Фијаско у Авганистану показао је да наметање америчке демократије једноставно не функционише“, саопштило је министарство, преноси међународни Спутњик.
Нажалост, наводи се у саопштењу, Вашингтон наставља да покушава да „подели свет на „демократске“ и „недемократске“ таборе на основу својих критеријума“. Такви напори, упозорио је Пекинг, „само ће донети већа превирања и катастрофу свету, и суочиће се са оштром осудом и противљењем међународне заједнице“.
Самит су критиковали званичници Русије и Кине, две велике силе које нису позване на догађај. Руски министар спољних послова Сергеј Лавров оптужио је уСАД и њихове савезнике да произвољно стварају ситуационе коалиције и покушавају да им дају право да говоре у име целог света. Лавров је сугерисао да такав „себичан“ приступ слабо доприноси побољшању међусобног поверења или решавању питања која утичу на све земље, укључујући тероризам, транснационални криминал, климатске промене и несташицу свеже воде.
Самит је одржан у позадини одлуке високог суда у Лондону у петак којом је оснивачу Викиликса Џулијан Асанж дозвољено да буде изручен Сједињеним Државама, где му прети казна до 175 година затвора под оптужбом по Закону о шпијунажи за кривично дело одавања информација у вези са разоткривањем америчких ратних злочина у Ираку.