Место за изградњу будућег манастира у Санкт Петербургу изабрао је лично Петар Велики 1710, седам година након оснивања града. Место није изабрано случајно, јер се веровало да се управо ту, на ушћу Црне реке — данас Манастирке — у Неву, 15. јула 1240. године одиграла победоносна битка кнеза Александра Невског са Швеђанима.
Лавра је манастир од посебног историјског и духовног значаја, а у целој Русији постоји још само један такав манастир — Тројице-Сергијева лавра у Сергијевом посаду недалеко од Москве.
Прва дрвена Благовештенска црква овде се појавила 7. априла 1713. године по новом календару и то је датум који се узима за оснивање манастира, да би потом камена црква била грађена у периоду од 1717. до 1724. године. У крипти цркве су гробнице многих чланова царске породице, дипломата и војсковођа.
Лавра Александра Невског
© Sputnik / Оливера Икодиновић
Овде је сахрањен и легендарни Александар Суворов, један од највећих војсковођа 18. века, који није изгубио ниједну од 60 битака, због чега је постао симбол јунаштва и победе у руској историји.
Легенда каже да је Суворова, који је сахрањен у мају 1800. године, на вечни починак испратио велики број грађана и да је постојала бојазан да погребна кола неће моћи да прођу кроз капију, али да је један од ветерана који је ратовао са Суворовом узвикнуо: „Не бојте се, проћи ће! Он је свуда пролазио!“ И прошао је.
Данас овде стоји плоча са натписом: „Овде лежи Суворов“. Кажу да је тај епитаф изабрао сам војсковођа.
Од познатих Срба овде је сахрањен и војни губернатор Санкт Петербурга, генерал Михаило Милорадовић, пореклом Херцеговац, који се истакао у Наполеоновим ратовима и који је важио за омиљеног ученика великог Суворова. Убијен је 26. децембра 1825. године током чувеног устанка декабриста на Сенатском тргу у Санкт Петербургу, покушавајући да смири побуњене племиће.
Овде почива и гроф Сава Владиславић, један од најутицајнијих Срба 18. века, дипломата и саветник руског цара Петра Првог. Разграничио је Русију и Кину, основао руску обавештајну службу, а био је и утемељивач српско-руских односа. Умро је 1738. у Санкт Петербургу.
Овде су сахрањена и двојица великих бораца за спасење православља и за спасење јединства српске Цркве — последњи српски патријарх из времена турске владавине Василије Јовановић-Бркић и владика и митрополит цетињски Василије Петровић Његош, писац прве домаће историје Црне Горе.
У крипти цркве су гробнице многих чланова царске породице, дипломата и војсковођа.
© Sputnik / Оливера Икодиновић
Обојица су полагала наду да ће се једног дана српски народ и остали православни балкански народи уз помоћ Русије ослободити тешког турског јарма, што се и догодило, а патријарх српски, кад је био протеран и лишен престола, тражио је помоћ од Русије да обнови Српску патријаршију и да се врати својој пастви, али нажалост, то није дочекао, пошто је преминуо у Санкт Петербургу.
Лавра Александра Невског није изгубила своју духовну улогу упркос прогону и затварању у совјетско доба, па и данас функционише као мушки манастир. Каква је њена судбина, сазнајте у новој епизоди „Моје Русије“.
Новинарка Спутњика Оливера Икодиновић у видео-блогу „Моја Русија“ води вас сваке друге недеље на вама позната, али и скривена места Москве и Русије. Завирите са нама у различите кутке Русије и њене престонице, упознајте њихове лепоте и традицију и осетите дух земље и душу Руса.
Све емисије „Моја Русија“ можете погледати ОВДЕ.