Информацију да председник САД Џозеф Бајден има задатак да „подстакне Кијев да у извесној мери прихвати реално стање ствари на истоку Украјине али да се притом не створи утисак да се ради о уступку председнику Владимиру Путину“ пренела је агенција АП, позивајући се на неименоване америчке званичнике. На истом трагу је и изјава бившег америчког амбасадора у Украјини Стивена Пајфера који је рекао да би Украјину могли да замоле да направи корак у том правцу и да би могло да се разговара да се Донбасу да контрола над здравством, полицијом и образовањем.
Подсећања ради, украјинска Врховна рада је још 2014. усвојила Закон о специјалном статусу Донбаса али га никад није применила.
Кијев неспреман да спроведе договорено
Ростислав Ишченко верује да Американци немају ни разлога ни жеље да утичу на Украјину да испуни договорено.
„Зашто би Америка терала Кијев да изађе у сусрет Русији. Нису Американци зато потпомагали преврат у Кијеву и гајили савремену Украјину да би затим попустили Русији. Сукоб у Донбасу иде у корист Америци, док је за Русију то питање стални извор непријатности и Американци ће управо зато наставити да га потпирују“, верује Ишченко.
Он такође сматра да САД одавно схватају какво је реално стање у Донбасу, али да имају свој поглед на тамошњу ситуацију.
„Америка и Русија имају суштински противречне државне интересе и из тог разлога је и настао сукоб који је практично прерастао у глобалну кризу“, објашњава експерт уз оцену да САД истовремено доста трезвено оцењују реално стање ствари, услед чега та конфронтација са Русијом и траје тако дуго.
Ишченко не види ни да се ишта променило у понашању Кијева, нити назире спремност на компромис о чему је говорио украјински министар спољних послова Дмитриј Кулеба. Он је после видео конференције Путина и Бајдена рекао да је Украјина спремна да учини низ уступака у дијалогу с Русијом, али само на узајамној основи.
„Украјински дипломата неће умерити своју запаљиву реторику. Утолико пре што се сав његов посао и своди на то да непрестано прича да ће их Русија сваког часа напасти или да их је већ напала. Осам година је прошло а они никако да коначно утврде – да ли је Русија већ напала Украјину или се тек спрема на то. Управо у том кључу је формулисана и украјинска спољна политика. Кијев упорно хоће да уђе у ЕУ и НАТО, иако нико не намерава да их прими, а то објашњава тиме да се плаши Русије која их видите ли све време вређа. Али ако би се то избацило из украјинске политике, нестаће сам смисао постојања украјинске државе. Зато ће се и украјински министар, и Америка понашати исто као и до сада“, истиче Ишченко.
Медијска хистерија
Професор Санктпетербуршког државног универзитета Александар Кубишкин тврдње о томе да ће Бајден покушати да утиче на Кијев да да макар неку аутономију Донбасу види као део исте медијске хистерије која протура тезу о наводној руској претњи Украјини.
Циљ је, сматра Кубишкин, да се на позадини тих спекулација створи утисак да је Бајден некакав „помиритељ“ који ће успети да од руског председника испослује обећање да неће извршити инвазију на Украјину, о чему већ недељама не престају да говоре западни медији.
„Ствар је у томе да Американци сматрају да ако Русија пружи подршку Донбасу то ће представљати оружану инвазију. А Украјинци, као и Американци верују да је Русија учесник конфликта. Међутим, хипотеза да је Путину потребан и Донбас, али и цела Украјина не пије воду. Иако о томе постоје бројне теорије завере, Путин је заправо прагматичан политичар и схвата да тако нешто нема никаквог смисла у ситуацији кад у Украјини ипак постоји снажан антируски фронт. За Русију је корисно да Украјина буде независна, али пријатељска држава, у којој неће бити никаквих НАТО база“, закључује Кубишкин.