„Резников је рекао да је ‘веома оптимистичан’ у погледу добијања ракета и другог одбрамбеног оружја од Сједињених Америчких Држава и других западних спонзора након преговора са савезницима“, пише лист. Истовремено, министар није могао да потврди да ли ће оружје стићи брзо, напомиње „Фајненшел тајмс“.
Раније је портпарол Пентагона Џон Кирби саопштио да ће Кијев ове недеље добити малокалибарско оружје и муницију – последњу партију од испорука вредних 60 милиона долара коју је одобрио амерички председник Џозеф Бајден. САД испоручују Украјини широк спектар оружја и технике, укључујући патролне чамце и противтенковске ракетне системе „Џавелин“.
Немачка блокира куповину смртоносног оружја
Украјински министар оптужио је владу бивше немачке канцеларке Ангеле Меркел да је блокирала Кијеву набавку оружја преко НАТО-а, док став нове владе канцелара Олафа Шолца по овом питању још није јасан.
Према његовим речима, Берлин је прошлог месеца ставио вето на украјинску куповину противснајперских система и пушака за уништавање беспилотних летелица. Иако се примећује да је касније Немачка ублажила свој став о пушкама, признајући их као несмртоносно оружје.
Министар одбране тврди да ће Украјина тражити набавку оружја кроз билатералне споразуме са савезницима, као што су САД, Британија, Литванија и Француска.
Стратегија НАТО-а о Русији не функционише
Коментаришући стратегију НАТО-а према Русији, украјински министар рекао је да она тренутно не даје потребне резултате.
„Стратегија непровоцирања Русије не функционише и неће функционисати“, рекао је украјински политичар. Он је додао да је таква стратегија пропала 2008. године, када је Русија учествовала у оружаном сукобу у Јужној Осетији након што су Немачка и Француска блокирале улазак Грузије у НАТО.
С тим у вези, Резников је назвао одлуку немачких власти да одбију да испоручују оружје Украјини грешком.
„Они (Немачка) настављају да граде гасовод ‘Северни ток 2’ и истовремено нам блокирају испоруку одбрамбеног оружја. То је веома неправедно“, констатовао је он.
Украјинске власти су у априлу 2014. године покренуле војну операцију против Доњецке и Луганске Народне Републике које су прогласиле независност након државног преврата у Украјини у фебруару 2014. Кијев не признаје ДНР и ЛНР и сматра територије ових двеју република окупираним, а устаничке снаге терористичким.
Питање решавања ситуације у Донбасу разматра се, између осталог, и на састанцима контакт групе у Минску, која је од септембра 2014. године усвојила три документа који регулишу кораке за деескалацију сукоба. Међутим, и након споразума о примирју између сукобљених и даље долази до размене ватре.
Средином новембра портпарол Кремља Дмитриј Песков је приметио да „земље НАТО-а треба да престану да пумпају Украјину савременим наоружањем, инспиришући тако Украјину на сумануте поступке“ – покушај да се сопствени проблеми реше војним путем. Почетком децембра, руски министар спољних послова Сергеј Лавров истакао је да пумпање оружја у Украјину подстиче расположење Кијева да саботира Минске споразуме о Донбасу и војно решење сукоба.
Министарство спољних послова Русије истицало је да је Кијев послао половину припадника Оружаних снага Украјине у Донбас. Москва је изражавала забринутост због пребацивања војне технике земаља НАТО-а на руске границе и повећања броја западних инструктора у Донбасу. Западне земље настављају да пружају војну подршку Украјини, укључујући и снабдевање оружјем које се користи у Донбасу.