Али и због тога што су је оберучке прихватили политичари, пре свега они у богатим земљама, који уз разне резолуције, споразуме и апеле указују да треба спречити глобално отопљавање, климатске промене, енормно загађење животне средине.
Мада се на први поглед чини да су глобално отопљавање и климатске промене једногласно усвојене диљем планете постоје, међутим, и они који указују да је реч о много ширем контексту временских мена на Земљи, односно, да се не може говорити о томе да је човек својим деловањем изазвао промене климе. У пакету са све присутним загађењем ваздуха, воде и земљишта – које нико нормалан не доводи у питање, екологија постаје мантра коју богати на све начине покушавају да наметну сиромашнима.
Предочавају нам се разне зелене агенде, трансформације ка чистим енергијама, намећу обновљиви извори енергије као решење за елиминацију фосилних горива (угља, нафте И гаса) – истих оних енергената чијим коришћењем су богате земље развиле своју технолошку, економску и политичку надмоћ над сиромашним земљама и појединцима.
Богати сада подвлаче црту и траже да и сиромашне земље прихвате зелену агенду. Оваквом диктату, бар однекле, могу да се одупру Кина, Индија, Русија... списак тешко да је двоцифрен.
Иако се, на први поглед чини да је реч о надметању међу земљама реч је, ипак, и то се не сме заборавити, о томе како ће ове зелене агенде утицати на појединце. На обичног човека. Грађанина покорног, који се ни за шта, углавном, не пита, а чију судбину трасирају богаташи и њихови послушници. Често и унутар њихових држава.
Да подсетимо, најпре су нам крајем прошлог и почетком овог века наметали трансформацију привреде. Терали нас (у бившим социјалистичким земљама) да се одрекнемо друштвене и државне својине. Шачица се богатила, а гро запослених је остајао без послодавца и без посла, морао да се преквалификује...
А онда је почела и трансформација поимања и спровођења привредног развоја. У те наметнуте промене вешто су инфилтрирани енергетски пакети и климатске доктрине. Неопходност енергетске транзиције.
У свој тој кампањи изгубљен је интерес радника, оног обичног малог човека који би да ради, да од своје плате пристојно живи, да можда оде и на одмор. И, што је најважније, да га на радном месту нико не терорише (сетимо се пелена које су одрасли људи морали да стављају јер нису смели да нарушавају линијску производњу одласком у тоалет). И није то све. Обичан човек постао је крив ако хоће да се греје на угаљ, ако троши струју произведену из угља, ако не размишља како што пре да на кућу стави соларни панел и купи ауто на струју.
Неко ће рећи да је самоодрживо енергетско домаћинство тренд. Да је електрични или бар хибридни аутомобил знак освешћености грађана.
Али тај неко не зна или га не занима да ти појединци, који често немају новца ни за грејање на угаљ, па ложе старе дрвене гајбице покупљене испред неке продавнице, често живе у државама које још нису решиле питање бриге о најсиромашнијима, нису евидентирале социјално угрожене, оне који се не могу преквалификовати, који не могу да нађу посао, којима само социјална транзиција може помоћи – као социјалним случајевима, нажалост.
То како смо дошли у ситуацију да на једној страни имамо често охоле заговорнике зелене агенде и оне који грчевито покушавају да преживе само је врх леденог брега. Сви смо чули за изреку да „победници пишу историју“ али, сада смо и буквално у ситуацији да „богати сиромашнима не верују“. Односно, да нису спремни да се одрекну делића свог богатства и да сиромашнима помогну. Под изговором зелене агенде и настојања да очувају планету богате земље и богати појединци покушавају да спрече развој других земаља, да задрже своју технолошку надмоћ и да на рачун сиромашних увећају своје богатство.
О томе како да се сиромашни појединци, често обесправљени радници изборе за праведну транзицију у данашњој „Енергији Спутњика” Јелица Путниковић разговара са др Драганом Петковић Гајић, стручњаком за права радника, која је до пензионисања била координатор међународног одељења Савеза Самосталних синдиката Србије.
„Енергија Спутњика“ је емисија портала и радија Спутњик коју води Јелица Путниковић, стручњак за енергетику.
Теме су махом везане за енергетику и економију, локалног и глобалног карактера, а гости су стручњаци у својим пољима. Емитује се сваког понедељка у 21.00.