Филм који открива како су „Битлси“ боравећи у Ваљеву чули стару српску песму и од ње направили хит

У селу Сандаљ покрај Ваљева рођена је баба Џорџа Харисона, због чега су „Бубе“ посетиле Ваљево. Сведоци кажу да су пили „Србијанкине“ сокове, и да је, кад су чули стару српску песму „Опа ти, опа ја“, баш ту настао један од њихових хитова.
Sputnik
Тада се и Џон Ленон тајно састао са Титом у околини Јадра и договорио важну „акцију“… Ово су само неке од прича из документарног филма „Битлванија“.
Редитељ овог остварења Растко Шејић направио је филм о групи стваралаца и поштовалаца поп културе у Ваљеву која је 2014. године створила фестивал „Битлванију“, један од најинвентивнијих у Србији, поводом 50 година од настанка „Битлса“. Фестивал је симболично отпочео живот на дан када је извршен атентат на Џона Ленона.
„Филм ’Битлванија’ је дивно подсећање на поп културу која је живела на простору бивше Југославије и која и даље живи. У раду је ангажован велики број људи што говори и о односу према историји, култури, али и једном од највећих бендова у историји музике“, каже за Спутњик Растко Шејић.

„Об-Ла-Ди, Об-Ла-Да“ обрада старе српске песме

Легенда о Битлсима и Ваљеву настала је 2014. године када је Славан Батоћанин, познат као „краљ дуван-чварака“ и поштовалац популарног бенда желео да обележи дан када је убијен Џон Ленон, 8. децембра. Батоћанин је заједно са Зораном Мујбеговићем, академским сликаром, створио причу о боравку „Битлса“ у Ваљеву и том приликом направили су изложбу фотографија.
„Прича каже да је баба Џорџа Харисона родом из Сандаља, села у близини Ваљева. Отуда сам направио фотографије, односно фото-монтажу Џорџа, Џона, Пола и Ринга из шездесетих година на локацијама у ваљевским брдима, на улицама, у граду. И тако је све почело“, открива за Спутњик Зоран Мујбеговић, један од идејних твораца „Битлваније“.
Зоран Мујбеговић
Прича се, међутим, ту не завршава. Свака је наредна манифестација пратила нове сторије о боравку „Битлса“ у Ваљеву, па су нове изложбе биле посвећене артефактима – предметима које су чланови чувених „Буба“ случајно заборавили приликом посете Србији. Они показују како су Џон, Пол, Џорџ и Ринго уживали у „Србијанкиним“ соковима од вишње, како је Пол Макартни поправљао потпетицу чизме у обућарској радњи Гаврила Гаврића, али и да је песма „Об-Ла-Ди, Об-Ла-Да“ обрада старе српске песме „Опа ти, опа ја, гурај даље бре“. Претпоставља се да су ту песму „Битлси“ чули на вашару у Ваљеву, написали текст на енглеском језику и ритмички је пробацили на реге ритам.
Славан Батоћанин

Тајни сусрет с Титом

„Сандаљ је до Првог светског рата био један од највећих извозника жира. То је била идеална прилика да се осмисли прича како се Тито, када је отварао споменик Стевану Филиповићу на Јадру, шездесетих година кришом састао с Џоном Леноном. Они су тада договорили акцију коју су касније Ленон и Јоко Оно промовисали тако што су слали семе жира председницима широм земаљске кугле“, наводи Мујбеговић.
Редитељ Растко Шејић у документарцу „Битлванија“ не доводи у сумњу да се све ово заиста десило и поткрепљује то сведочењем многих Ваљеваца. Он истиче да је за њега ово начин да се музика и иконографија „Битлса“ чува у свим генерацијама у Србији.
„Нама се Ваљево отворило, људи су жељни разговора и имају шта да кажу и покажу. Наши саговорници у филму били су и доктори наука, уметници, професори, али и ђаци основних и средњих школа који и данас слушају 'Битлсе'“, наводи Шејић.
Он сматра да је у филму дата и слика виталности урбане културе.

„Сви ти људи су нам дали до знања шта нам недостаје, и то без политичке боје или носталгије. Јавност је ушла у наратив о старим добрим временима у којима није све било сјајно, али је била важна уметност, развијали смо се као друштво. Сада је уметност у шуми интернета, наметања укуса и постала је неважна“, наглашава Шејић.

Растко Шејић
Иако је наглашено да је „Битлванија“ уметнички перформанс, настао из оптимизма, потребе и жеље за игром, многи и данас сматрају да су „Битлси“ заиста боравили у Ваљеву. Седам година колико постоји „Битлванија“ мало је да прича постане легенда, али управо се то догађа. Зашто је то тако, једноставно је објаснио Мујбеговић:
„Није реч о томе шта је истина или не, већ у шта људи желе да верују. Они желе да верују да су ’Битлси’ били у Ваљеву и ту су остали“.
Коментар