„Одсуство напретка по питању политичко-дипломатског решења тог проблема довешће до тога да ће наш одговор бити војни и војно-технички“, рекао је дипломата.
Како је истакао, једна од главних забринутости Москве повезана је са тим што се у Европи, на иницијативу НАТО партнера, ускоро могу појавити системи наоружања који су раније били забрањени Споразумом о ликвидацији ракета средњег и кратког домета.
„То ће бити конфронтација, следећи талас, такви системи ће се појавити код нас. Сада их нема, на снази је једнострани мораторијум, а позивамо НАТО и САД да му се прикључе“, апеловао је Рјабков, истакавши да САД и НАТО не реагују на предлоге руске стране.
Он је додао да формирање такозване артиљеријске команде која је у прошлом веку била задужена за системе средњег домета „Першинг 2“ сугерише да се „Американци заједно са савезницима спремају да понове то тужно искуство на новој војно-техничкој, технолошкој оперативној бази“.
„Тврдње да НАТО нема намеру да уврсти таква средства у нуклеарни арсенал ни у шта нас не убеђују. Као прво, у НАТО, као у савез, у суштини нема поверења. Много пута смо били у ситуацији када се данас говори једно, прекосутра друго, за годину – треће и све то као да се ништа није десило. Један од разлога због кога Русија на највишем нивоу захтева правне, законске гаранције безбедности повезан је са тим што су до сад сва обећања, све тврдње, па чак и обавезе политичке природе биле 'оборене'“, објаснио је Рјабков.
Према његовим речима, НАТО савезници делују како њима одговара и не желе да узимају у обзир безбедносне интересе Русије.
„Зато више не играмо такве игре и не верујемо обећањима НАТО-а“, прецизирао је дипломата.
Како је истакао, Москва још није одлучила у ком ће формату бити поднети предлози о безбедносним гаранцијама, али приоритет је дијалог Русија – САД.
Почетком 2019. Вашингтон је најавио једнострано повлачење из Споразума о ликвидацији ракета средњег и кратког домета, оптужујући Русију за његово континуирано кршење. Москва одбацује све оптужбе. Споразум је престао да важи 2. августа 2019. године.
Председник Русије Владимир Путин касније је дао нову иницијативу за решавање ситуације са растућим тензијама у Европи након повлачења САД из овог Споразума. Он је, између осталог, рекао да је Москва спремна да добровољно не распореди ракете 9М729 на европском делу Русије, али у условима реципрочних корака НАТО-а. Такође је предложио Алијанси да се тестирају системи „Еџис ашор“ са лансерима Мк-41 у базама у Европи и 9М729 у објектима у Калињинграду.