Према документима, теорије о умешаности СССР-а у тај злочин нису излазиле из извештаја америчких специјалних служби много година након убиства.
У једном од докумената Централна обавештајна агенција (ЦИА) детаљно проучава књигу Роберта Енсона из 1976. године о путовању Кенедијеве убице Лија Харвија Освалда у Москву.
Посебна пажња посвећена је делу где се наводи да је он добио визу у рекордном року. Аутор извештаја указао је да се виза обично издаје за седам дана до две недеље, а да је Освалд добио брже.
„Комисија сматра да је сумњиво што је Освалд добио визу за два до четири дана, а да није био присутан у совјетској амбасади“, саопштила је канцеларија у Хелсинкију.
У документу из децембра 1978. године се наводи да „постоји вероватноћа да је СССР помогао Освалду да отпутује“, али се то не потврђује чињеницом убрзаног издавања визе.
Поред тога, у једном од докумената ЦИА саопштава о позиву совјетске амбасаде Мексико Ситију уз изражавање саучешћа, али и наводи име дипломате који је 28. септембра разговарао са Освалдом. Наводно постоји и индикација да постоје фотографије „мушкарца који 1. октобра напушта совјетску амбасаду“ – атлетски грађени 35. годишњи Американац, висок два метра.
Освалд је, према документима, 23. новембра „можда позвао совјетску амбасаду у Мексико Ситију“.
Атентат на 35. председникa Сједињених Америчких Држава извршен је 22. новембра 1963. године и сматра се од најпознатијих и најмистериознијих злочина 20. века. Према званичној верзији, на њега је пуцао Ли Харви Освалд, али већина Американаца и даље сматра тајну атентата на Кенедија — неразјашњеном.