Они се неће лако зауставити: „Утицајни“ све више улазе у сваки дом — више не само због забаве

Забрињавајуће податке о праћењу инфлуенсера показала је анкета урађена за програм који се бави новом, дигиталном писменошћу, која је неопходна за сналажење у савременом, дигитализованом друштву.

Резултати показују да је до повећања праћења инфлуенсера дошло на два нивоа, пасивном и активном. Инфлуенсере прате и они који их само гледају и читају, али и они који их коментаришу, лајкују, деле њихове садржаје на мрежама, а чак сваки девети купује производе које они препоручују.

„Тренд раста праћења инфлуенсера не постоји само међу младима, већ и код остатка популације, разлог је у више фактора, од избијања пандемије више смо окренути дигиталном свету, много више користимо онлајн платформе, на њима тражимо конекцију са људима, подршку, занимацију, забаву и друге садржаје. Логично је дошло до пораста коришћења друштвених мрежа, па и пораста праћења инфлуенсера“, каже за Спутњик Вања Банковић из организације „Пропалшн“.

Она додаје да се тренд раста броја и популарности људи са интернета који многима креирају стварност неће лако зауставити, јер тешко да ће се променити тренд коришћења друштвених мрежа, односно дигитализације. Она ће се ширити, а тако и број и утицај инфлуенсера.

Истраживање је показало да људи деле и ставове инфлуенсера које прате. Међутим, овогодишње, за разлику од претходног, показало је једну утешну новину, они који прате инфлуенсере, почели су пажљивије да бирају садржај.

„Данас, посебно са појавом нових платформи као што је Тик Ток, на коме су најприсутнији млади који припадају генерацији Зед, од 15 до 25 година, они показују тенденцију нетолеранције према штетним садржајима. Нетолеранцију према дискриминацији, говору мржње и онлајн насиљу. Изгледа да се кенсл култура не задржава само у јавном животу над глумцима, певачима, редитељима, већ се преноси и у свет инфлуенсера. Тик Ток заједница има све мање толеранције за ове појаве“, истиче Банковићева.

Поред нетолеранције на штетне садржаје, фанови све чешће бирају квалитет, односно едукативно-информативне садржаје, па ће инфлуенсери морати да спајају забавно и корисно, што је до сада био редак случај. То је, дакле, знак да ће убудуће имати много тежи задатак да буду занимљиви.

„У топ три су и прошле и ове године занимљивости, забава и хумор. Чак 30 одсто младих истиче занимљивости као тему због које прате инфлуенсере. Међутим, категорија едукације је знатно порасла. Сада је чак на четвртом месту као релевантна младима. Данас тај садржај мора да буде много креативнији, мора бити упрегнут са информацијама, па је тако феномен једна од наших професорки физике на Универзитету постала једна од познатијих Тиктокерки, на свом каналу дели едукативне лекције, информације о физици“, каже Банковићева и додаје да је све већа звезда и једна студенткиња астрофизике која је популаризовала науку међу својом генерацијом.

Оваквих примера има још, а односе се искључиво на Тик Ток, јер Инстаграм и Јутјуб и даље каскају за садржајем који је масовно популаран, а користан, или макар нешкодљив.

Јутјуб инфлуенсери који имају највише пратилаца, Бака Прасе, Муђа, Зорана, Чода, задржали су их, јер је, објашњава наша саговорница, култура отпраћивања на Јутјубу ретка, па многи иако их прате, не гледају клипове, постали су осетљиви на њихове штетне садржаје.

Међутим, још је застрашујуће велики број деце која „запраћују“ инфлуенсере који промовишу штетне садржаје. Многи родитељи не знају шта се дешава, не могу да превазиђу генерацијски јаз који је створила модерна технологија.

Психотерапеут Александра Јанковић из Клиничког центра Србије каже да је велики број родитеља који не разумеју друштвене мреже, неки не знају ни како се на њих улази. Они који знају, углавном као меру заштите употребљавају забране, што је погрешан пут.

„Исти ти родитељи који на друштвеним мрежама објављују клипове својих летовања, зимовања, одлазака са дететом на разна места, деци кажу да је непожељно бити присутан на друштвеним мрежама и неког пратити. Озбиљно лицемерје је у питању“, каже Јанковићева.

Она додаје да забрана боравка на интернету такође не даје ефекте, да је боље од сваке забране да се родитељи дигитално описмене, сазнају шта деца на интернету раде. Истиче да до популарности инфлуенсера није дошло брзо, то је процес који се одвијао ван наше свести. Зато је најважнија од свега комуникација са дететом.

„И овде је у питању озбиљно лицемерје. Наравно да на децу утичу инфлуенсери, када погледате савремене маме и тате који шетају децу у колицима, сваки други, ако не и сваки је на телефону. Или прича или чандрља по њему. Оно што им најмање пада на памет је да шетњу са децом искористе за комуникацију“, каже Јанковићева.

На крају разговора за Спутњик она додаје да генерацијски јаз, раскорак између деце и родитеља, у смислу технолошке писмености и отклона родитеља према новим садржајима, може лако да се реши.

„Родитељи би требало да буду први инфлуенсери, ако тај инфлуенсер закаже или је по мишљењу детета потпуно аут, демоде, деца ће тражити оне који су занимљивији. Они имају потребу за динамиком, за проналажењем нечег што је потпуно ново“, закључује Јанковићева.