Научници тврде да су можда учинили корак према постизању људске дуговечности.
У лабораторијским испитивањима вакцина која циља на протеин садржан у старим ћелијама, онима које су се природно престале да се размножавају, успорила је напредовање слабости код старијих мишева, објавили су истраживачи са Универзитета Јунтендо у Токију.
Вакцина такође успешно делује на старе ћелије у масном ткиву и крвним жилама, што сугерише да би могла да има позитивно дејство на друга медицинска стања повезана са старењем.
"Можемо очекивати да ће се вакцина примењивати на лечење укочености артерија, дијабетеса и других болести повезаних са старењем", рекао је професор Тору Минамино.
Ћелије постају старе када престану да се умножавају, често као одговор на природно оштећење њиховог ДНК. Сматра се да ћелијско старење доприноси самом процесу старења, као и болестима повезанима са старењем попут Алцхајмера и неких карцинома.
"Старе ћелије луче низ узрочника који ремете функцију ткива, рекао је за Јуроњуз др Салвадор Масип, управник Лабораторије за механизме рака и старења.
"Они 'позивају' ћелије из имуно система теоретски да их очисте ( али то на крају не успеју) и стварају хроничну упалу ниског интензитета, помешану с фиброзом, рекао је Масип.
Он је појаснио да је биолошки процес старења врло сложен, и да је зато мало вероватно да ће га једна једина стратегија потпуно зауставити или преокренути.
"Међутим, вероватно постоји пуно начина да се успори, а чишћење старих станица чини се једним од најлакших и потенцијално делотворним, рекао је.
У лабораторијским тестовима, спречавање накупљања ћелија старења продужило је животни век мишева за 15 одсто, рекао је Масип. Други, слични експерименти постигли су раст од 35 посто, рекао је.
Научници међутим још увек не знају колико животни век може да се продужи.
"Ово је врло занимљиво питање, око којег се још увек нисмо сложили. Неки верују да постоји 'тврда' граница за људски животни век (тренутно се процењује на 130 година) док други мисле да би, теоретски, бесмртност могла бити могућа", каже Масип.
"Још је рано да знамо колико се живот може продужити и постоји ли граница или не".
Истиче да можда нећемо морати дуго чекати на одговор, преноси Јутарњи лист.
"Истраживање подмлађивања врло брзо напредује. У посљедњој деценији, било је пуно кључних открића. Особа која ће узети прву таблету против старења веројатно се већ родила", закључује Масип.