РУСИЈА

Што су односи Русије и Кине бољи — то је већа главобоља Запада

Што су односи Русије и Кине бољи, то је већа главобоља Запада, јер би Запад био најсретнији када би Пекинг и Москва трошили енергију у међусобним сукобима, расправама и свађама. Међутим, ове две земље су изградиле односе који би требало да буду образац осталима у погледу пријатељске сарадње, насупрот постављању препрека и наоружавању.
Sputnik
Овако дописник листа „Новости“ из Москве Бранко Влаховић коментарише видео-конференцију председника Русије и Кине Владимира Путина и Си Ђинпинга, који су, како је саопштено из Кремља, разговарали о билатералним односима, али и о питањима на међународној агенди.

Главобоља Запада

Према његовим речима, разговор два председника био је изузетно важан и, како додаје, подгрејан атмосфером која влада у свету, имајући у виду да су западни медији уочи овог састанка пуно писали о томе да Руси и Кинези покушавају да направе чврст војни савез који би се супротстављао Америци.
„Међутим, та најава је била без основа, јер се разговарало о сасвим другим стварима, а мислим да је најважније било то што су Путин и Си дали јако високу оцену међудржавним односима. Путин је чак рекао да би то требало да буде образац и пример међудржавне сарадње у 21. веку. За мене је такође врло важна била и оцена руског председника да су Руси и Кинези створили нови модел сарадње који се темељи на немешању у унутрашње ствари и поштовању међународних интереса, што је својеврсна порука и свима осталима“, примећује Влаховић.
Русија и Кина, наводи он, последњих година заиста имају јако добре односе и није случајно што се кинески председник захвалио Путину који се супротставља покушајима Запада да се стави клин у односе Москве и Пекинга.
„Они који прате међународну политику, знају да је амерички сан да заваде Русију и Кину. Са друге стране, ја не сумњам да ће Москва и Пекинг остварити свој сан, а то је да имају најмање 200 милијарди долара годишњег економског промета. То није нереално, јер већ сада, док је цео свет у кризи, Русија и Кина имају трговинску размену вредну 123 милијарде“, каже Влаховић.
Он подсећа да су Путин и Си у мају ове године путем телемоста обележили почетак градње четири атомска реактора које Руси праве у Кини, а да су се приликом разговора у среду, између осталог, договорили и око тога да заједнички наступају на финансијским тржиштима.
„Дакле, Руси и Кинези сада намеравају да направе једну независну финансијску институцију и мислим да је и то један од елемената јачања сарадње ове две земље“, каже наш саговорник.

Без пукотина у односима

Наш саговорник верује да ће након овог састанка главни коментари у западним медијима бити да је руски председник упознао Си Ђинпинга са иницијативом о формирању система безбедносних гаранција за Русију, односно да ће од Американаца тражити писмене гаранције да неће поставити ракете у близини руских граница.
Кина, каже он, свакако у овом погледу подржава председника Путина, а то да ли ће његов предлог бити прихваћен, у крајњој линији зависи од Запада.
„Али, по мом мишљењу је јако важно то што два председника не допуштају ни најмању пукотину у односима и не дозвољавају да их Запад на било који начин доведе у некакав сукоб интереса. То је резултат одличних економских и културних односа, али и све већег броја заједничких војних маневара. Те војне вежбе нису уперене ни против кога, дакле, не прави се војни савез против некога, али је та сарадња војних структура важна у случају да, ако затреба, те земље не буду на различитим странама, већ у пријатељским и, на неки начин, савезничким односима“, наводи дописник „Новости”.
И сам кинески председник је, додаје, нагласио да то што не постоји војни савез између Кине и Русије, уопште не умањује њихове добре односе, који су чак бољи него код многих земаља које имају војне савезе.

Мелем на кинеску рану

Бранко Влаховић сматра да је изузетно значајно и то што је, у тренутку када западне земље предвођене Сједињеним Државама планирају дипломатски бојкот зимске Олимпијаде у Пекингу, председник Путин потврдио своје присуство на отварању Игара.
„Путинов долазак у Пекинг за Кинезе ће представљати мелем на рану, а руски председник је током разговора рекао и да спортске манифестације не треба претварати у политичка борилишта и да спорт треба ослободити од политике. За то се Москва јако дуго залаже јер је, нажалост, осетила на својој кожи шта значи када Запад претвори спортске игре у политичко борилиште“, истиче наш саговорник.
Како је саопштено, током видео-самита разговарано је и о испорукама гаса гасоводом „Снага Сибира 2“, као и иницијативи Русије да се одржи самит „петорке“ земаља-чланица Савета безбедности УН.
Лидери су такође констатовали успех када је реч о развоју инфраструктуре на граници две земље коју Москва и Пекинг, како је Владимир Путин рекао, намеравају да претворе у „појас вечног мира и добросуседства“.
РУСИЈА
Кремљ открио детаље разговора Путина и Сија
Коментар