Према резултатима, за резолуцију је гласало 548 парламентараца, против је било 69 посланика, а уздржано 54.
У одобреној резолуцији ЕП, између осталог, позива се високи представник ЕУ за спољну и безбедносну политику Жозеп Борељ да „осигура да Савет ЕУ буде обавештен о активностима Русије“.
У резолуцији се наводи да „Савет ЕУ мора да буде спреман да брзо усагласи даље заједничке кораке које се, између осталог, односе на усвајање оштрих економских и финансијских санкција, у блиској координацији са САД и земљама НАТО-а, као и другим партнерима“. Парламентарци такође сматрају да је важно да ЕУ координише своје потезе са Кијевом.
Санкције у случају ескалације у Украјини, према мишљењу европосланика, морају да обухвате проширење списка физичких лица за које ће важити замрзавање комплетне имовине у ЕУ и забрана путовања.
Поред тога, предлаже се „искључивање Русије са платног система СВИФТ, што ће повући за собом искључење руских компанија са међународног финансијског тржишта“. Наглашено је да је неопходно да такве мере утичу и на „важне секторе руске привреде“.
У резолуцији се напомиње да би „први хитан корак у случају руске агресије у Украјини требало да буде укидање путовања и безвизног режима свима који имају руске дипломатске пасоше, са изузетком акредитованих дипломата“.
Посланици су такође још једном позвали ЕУ да предузме мере за смањење зависности Европе од руских енергетских ресурса, да се уздржи од пуштања у рад пројекта „Северни ток 2“ и да уведе глобални режим санкција за корупционашке злочине.
Раније је шефица ЕУ Урсула фон дер Лајен пред посланицима Европског парламента изјавила да је Европска унија спремна да сарађује са партнерима, укључујући и САД, на проширивању санкција против Русије у случају ескалације ситуације у Украјини.
Кијев и западне државе у последње време изражавају забринутост због наводног интензивирања „агресивних дејстава“ Русије у близини граница Украјине. Портпарол Кремља Дмитриј Песков изјавио је да Русија премешта трупе унутар своје територије и по сопственом нахођењу. Према његовим речима, то никоме не прети и не треба никога да брине. Москва је више пута изражавала забринутост због повећавања снага НАТО-а у Европи. Кремљ је истицао да Русија ни за кога не представља претњу, али да неће занемаривати дејства која су потенцијално опасна по њене интересе. У Русији су ове оптужбе у више наврата демантоване, истичући да се углавном користе као изговор за довођење више снага и технике НАТО-а на границе земље.