Овако бањалучки социолог Војислав Савић коментарише најновије претње такозваног високог представника међународне заједнице у БиХ Кристијана Шмита о увођењу санкција против Републике Српске и њених политичких представника.
Уз опаску да се о евентуалним санкцијама према Републици Српској интензивно преговара, Шмит је, подсећамо, нагласио и о каквим би се санкцијама радило. У питању је условљавање уплате средстава која из иностранства стижу у БиХ, а није искључио и да из фиоке извади такозвана Бонска овлашћења.
Шмит има ветар у леђа из Немачке, али мало тога може да учини
Према Савићевим речима, поента није у томе колико ће Шмит конкретно да прети, већ у томе шта он може.
„Његова позиција је иста као и када је дошао у БиХ. Данас је ситуација чак и гора зато што није успоставио никакав однос са барем једном, а вероватно и две од три стране. То довољно говори о његовом и личном неуспеху да се адекватно снађе и комуницира са свима“, каже Савић.
Ако буде наступао са позиција силе, Шмит ће направити контраефекат и од дијалога ће све више одбијати Србе, а вероватно и Хрвате, сматра он. Шмит не ужива подршку две од пет сталних чланица Савета безбедности УН, Русије и Кине. То значи да ниједну његову одлуку, интервенцију или значајнији међународни ангажман не може да одобри највише тело светске организације, сматра Савић.
Према речима историчара Саше Адамовића, толика Шмитова сигурност произилази из подршке коју је добио од нове немачке владе, тачније нове шефице берлинске дипломатије Аналене Бербок. И сам Шмит похвалио се том подршком.
„Треба да знамо да је именовање госпође Бербок на место шефа немачке дипломатије нешто што се не може тумачити као повољна вест за Републику Српску, јер је она као припадница Зелених, странке која има прилично радикалну левичарску идеологију, позната по изразитој русофобији, а следствено томе и србофобији“, сматра Адамовић.
Са друге стране, из Шмитових изјава јасно се види да је задовољан активнијим учешћем администрације америчког председника Џоа Бајдена у БиХ, што му, додаје наш саговорник, даје додатно охрабрење да изриче претње. Представници Бајденове администрације долазе из редова глобалиста који већ дуго времена жали што амерички посао на Балкану није завршен на начин на који су они замислили.
„То, када преведемо, значи да би они желели укидање, односно развлашћивање Републике Српске, на чему су радили током читавог постдејтонског периода. Али, како је рекао будући амерички амбасадор Београду Кристофер Хил, крај посла би био и приморавање Србије да прихвати такозвану независност Косова“, напомиње Адамовић.
Кристијана Шмита храбри и то што се на антисрпској страни укључила и Велика Британија, додаје он. И ту чињеницу Шмит тумачи као велику подршку себи, због чега се осећа слободан да прети мерама против представника Републике Српске, додаје он.
Употреба Бонских овлашћења радикализује ситуацију у БиХ
Економске санкције, које колективни Запад предузима против непослушних држава под изговором борбе против корупције су већ одавно отрцана матрица, али треба их озбиљно схватити, наводи Адамовић. Ипак, према његовим речима, Република Српска може да рачуна на помоћ, како Србије, тако и свих оних пријатеља који би могли да јој ефикасно помогну.
Према Савићевим речима, економске санкције биле би знак сврставања на једну страну и намере да се све полуге искористе у циљу постизања политичких циљева.
Ако Шмит, пак, употреби Бонска овлашћења, додатно ће радикализовати политичку ситуацију у БиХ, сматра Адамовић.
„Коришћењем Бонских овлашћења, криза у БиХ достигла би свој врхунац. Управо таква врста политике је и довела БиХ на руб опстанка јер је политика развлашћивања Републике Српске производила бунт Срба против такве политике“, каже он.
Уколико Шмит посегне за Бонским овлашћењима неће решити ни један проблем у БиХ, јер у том случају Република Српска нема другу опцију осим да пружи отпор. Са друге стране, инсистирање Српске на изворним овлашћењима добијеним у Дејтону могао би да буде пут ка стабилизацији прилика у БиХ. Међутим, очито је да западни центри моћи нису спремни на преиспитивање својих политика, иако је јасно да она већ деценијама не даје позитивне резултате, закључује Адамовић.
Не постоји могућност да Шмит примени Бонска овлашћења – Оружане снаге БиХ не могу се употребити без пристанка Српске, СИПА нема моћ да учини било шта у складу са Шмитовом вољом – најјачи инструмент присиле је полиција која је под контролом ентитета, објашњава Савић.
„Не видим механизам помоћу кога он може да изврши присилу, осим ако неко не објави рат и крене „прса у прса“, али мислим да то није реална могућност и није вредно те жртве“, констатује он.