Контакти Васељенске патријаршије и расколничке македонске првославне цркве (МПЦ), коју су направили југословенски комунисти нису од јуче, каже за Спутњик верски аналитичар Жељко Ињац.
МПЦ у Цариграду као канонска црква
Делегација МПЦ, коју су чинили епископ антанијски, игуман Бигорског манастира са свим духовним чедима монашког братства и сестринства из четири манастира – Бигорског, Рајчице, Пречисте и Кнежино, 15. децембра се у седишту Цариградске патријаршије састао са цариградским патријархом Вартоломејем.
На фотографијама које је објавио сајт Бигорског манастира, види се свечани дочек у Патријаршијској саборној цркви, коме је присуствовао и митрополит халкидонски Еманиул.
Ово је први пут да је делегација ове непризнате цркве, са толиким бројем монаха, примљена од цариградског патријарха и да јој је одано поштовање као да су канонска структура.
Цариградски патријарх као папа
Ињац подсећа да је било и раније неких изјава из Цариградске патријаршије да ће гледати да буду фактор који ће решити проблеме у целом православном свету, па између осталог и тај који се тиче јурисдикције Српске православне цркве, иако нико из СПЦ од њих није тражио посредовање.
„Цариградска патријаршија се поставља као јако битан фактор у православљу, кренули су са том неопапистичком теологијом, по којој је васељенски патријарх неки православни папа без кога се ништа не може, а заправо је само мирођија у свакој чорби, а свакако се све без њега и даље може“, каже наш саговорник.
Подсећа на покушај да се од неколико фракција расколника креира једна тзв. Украјинска црква, иако Украјинска црква постоји под Московском патријаршијом и додаје да се Васељенска патријаршија меша у јурисдикције других, помесних православних цркава у дијаспори, пре свега у западној Европи и Америци.
Подршка Вашингтона безобзирном Цариграду
Постоји јака линија која опредељује Цариград у тој новој теологији и новом наступу и да је ово први пут у историји да се Цариград понаша тако безобзирно и да уопште не пита друге помесне цркве, нити га занима шта оне имају да кажу, а да се меша у њихов простор.
Цариград за такво понашање има подршку запада, Вашингтона пре свега због геополитичке ситуације и односа запада према Русији, јер Вашингтону одговара да се на неки начин помесне православне цркве изолују или одвоје од Русије, због чега Запад даје и политичку и финансијску подршку Васељенској патријаршији.
Неопапизам Вартоломеја – претња великим расколом
Зато се слободно може рећи да отуда произилази тај безобразлук Цариградске патријаршије и самог Вартоломеја, а у ком ће правцу то ићи даље, то сад нико не може да предвиди, оцењује Ињац.
„Има много Грка епископа и обичног свештенства који негодују због таквог односа Цариграда према другим помесним црквама, неопапистичког става, односа према руској цркви, мешања у јурисдикције других помесних цркава, али нажалост, један део епископата, да ли под уценом или притиском, не знам, признао је украјинске расколнике и отприлике су климоглавци на све оно што васељенски патријарх тражи од њих“, сматра Ињац.
А то је и даље озбиљна претња великом расколу унутар целог православља, али пре свега говори о томе колико је ниско пала цариградска патријаршија и колико се сам васељенски патријарх искомпромитовао.
„Мајка црква“ као маћеха умешаће се и у црногорско питање
Ињац истиче да МПЦ таква каква јесте не може опстати самостално и да је СПЦ више пута покушала да јој изађе у сусрет да се реши проблем ког су направили комунисти, међутим због односа Запада према Србима, Македонцима није дозвољено да прихвате било какву српску помиритељску руку.
Тражило се неко решење да посредују друге веће православне цркве, Руска, па Грчка, али нико није отишао тако далеко у настојању да се МПЦ на крају интегрише у православље као Цариградска патријаршија, а то иде истим путем којим се ишло и са украјинским расколницима.
Из Васељенске патријаршије неколико пута су изјављивали да ће као „мајка црква“, мада се понашају као маћеха, решити проблем у Македонији и свугде у свету где их има, тако да Ињац сматра да ће се Васељенска патријаршија на крају умешати и у црногорско питање.
„Аутокефалност“ по украјинском моделу
„Ако се деси да Васељенска патријаршија призна МПЦ то ће бити под истим условима под којима је и украјинска призната а то је нека полуаутокефалност, потпуна зависност од Васељенске патријаршије у сваком смислу. На крају крајева видели смо у Украјини да чак и њихови расколници кад су ушли у ту причу кажу па ово није никаква аутокефалност, ми сад у свему зависимо од Цариграда. Неки од њих се буне и излазе из те приче“, истиче Ињац.
А тако ће бити исто и са Македонцима уколико пристану да им посредује Цариград који нема никаквог основа и права да п осредује, уместо да седну са Србима и договоре шта ће и како даље.
„Добиће аутокефалност од Цариграда вероватно, али такву да они неће постојати никако. Код Срба су постојали некако, а под Цариградом неће никако јер ће добити полуаутокефалност која ће се на крају претворити у ништа. Мораће ићи код цариградског патријарха да питају ког попа да поставе у неком македонском селу и да ли то уопште смеју“, закључио је Ињац.