Књижевница Ана Атанасковић написала је дневник Катарине Џонсон, "Моја љубав Никола Тесла". У дому ове Њујорчанке одржавале су се забаве за широки круг пријатеља, ту су се сретали научници, уметници, глумци, писци, Марк Твен, Радјард Киплинг, Антоњин Дворжак, Теодор Рузвелт. Обавезан на свим дружењима био је и научник из Лике, он је био гост - домаћин.
На нашим просторима Тесла је представљен као геније који је живео готово монашким животом, али мало се говори о његовој људској димензији пре него што је упао у финансијске проблеме. Пре доласка на други континент боравио је у центрима Европе који су врвели од живота. Ана Атанасковић га је представила као човека који је волео људе, али и умео да се представи у најбољем светлу.
"Увек се говори о годинама живота када је Тесла био изолован, када је одбацио пријатеље и посветио се само науци. Инсистира се на том периоду, када је голубове, био издвојен од свих. Али његов живот није био такав све време, почевши од студирања, занимљивих дешавања у Марибору, где се коцкао. У Њујорку, радио је пуно, спавао четири сата, али у врхунцу највеће славе ишао је на разне забаве и приређивао их, дружио са финансијерима, породицом Астор. Пријатељ му је био архитекта Станфорд Вајт са којим је ишао на луде забаве", објашњава Атанасковићева и додаје да је Тесла важио за дендија са Пете авеније, фотографисао се на намером, маркетиншки, знао како да представи свој рад.
Наочит и образован, пун манира, волео је да се лепо, скупоцено облачи, већ током упознавања оставио је јак утисак на Катарину Џонсон, а није ни он остао равнодушан, одмах је позвао целу породицу у своју лабораторију.
Катарина је осетила Теслин поглед
Атанасковићева се усудила да процени да је Катарина "осетила Теслин поглед". Документација са којом се упознала током истраживачко рада потврђује ту чињеницу.
"Катарина Џонсон је највише волела Николу Теслу, ту реченицу сам прочитала у Галаксији кад сам била мала, хтела сам то да проверим. Веровала сам инстинкту, али писац мора да провери чињенице. Кренула сам од њених писама и истраживања тог периода. После свега, проучавања ње, њеног живота, али и других жена, имам утисак да се она емотивно највише приближила Тесли. Колико је могла, он на тај начин није пуштао жене у свој живот у том периоду, за претходни не знамо", каже ауторка.
Додаје да је ова дама била фасцинирана Теслом, волела га је, а емоције су биле помешане, била је то љубав према човеку, пријатељу и мушкарцу. Мучила ју је и страст коју није могла да задовољи, али је успевала да се са њом избори, била му је подршка у раду и животу. Тесла је у њеној кући имао топлину породице, која му је у Америци недостајала, укућанима је чак давао имена ликова из Змајевих прича.
Катарина и Тесла размењивали су интимна писма и поруке. У једном, велики научник чак говори о томе да ће јој, ако заслужи, купити шешир.Она му је слала писма по гласницима, у сред ноћи, а научник је овој жени слао необичне поклоне, између осталог и мини-макету ветрењаче. Катарина је разумела природу и поруку те пажње.
Тесла је у првој фази живота у Њујорку посећивао и "луде" забаве, привлачио је пажњу жена
© Sputnik / Екатерина Чеснокова
/ Љубав осуђена на неуспех
Тесла је био пријатељ њеног мужа, уредника чувеног часописа "Век", волео је Теслу једнако као и његова супруга, обоје их је пољуљао. Ту љубав међусобно нису крили:
"Тај троугао је био јако занимљив, обоје су га волели и подржавали, Тесла је објављивао текстове у Робертовом часопису, преводио песме Јована Јовановића Змаја. Обоје су били фасцинирани њиме, он је за њих био "чаробњак", познавали су много познатих људи, али Тесла је био специфичан. Била је то помало чудна прича између њих. Тесла је знао да јој се допада, имам утисак да је то знао и њен супруг".
Знајући да није могла да допре до њега, списатељицу је у целом процесу највише занимало, како може да се осећа особа која зна да никада неће моћи да буде са оним кога воли.
"То ми је био пут да разрешим шта све човек може да прође, кроз које емоције, када му се неко допада, имате наду, покушавате, али овде је, уз сву Теслину наклоност, било очигледно да љубав неће моћи да се реализује. Али успела је више од свих жена да му се приближи. Да га угошћава, он је био део породице, било је то помало чудно, тај троугао, љубавно - породични однос".
"Тесла се фотографисао врло смишљено, у маркетиншке сврхе", каже Атанасковићева.
© Wikipedia / Јавно власништво
Њујорк као лик у роману
Посебан лик у роману је сам Њујорк, Атанасковићева је описала епоху, живот у "Великој јабуци" у којој су се, поред чуда "чаробњака" Николе Тесле, дешавала и друга. Америка је убрзано корачала у напредак, било је то златно доба развоја наше цивилизације, а он јој је донео много. Катарина је то могла да осети, у доброј мери и да разуме.
Ауторка с одушевљењем прича о њеном пријему у САД, у свакој институцији у којој се чува успомена не Теслу, безграничном поверењу и жељи да се осветли друга страна његовог живота и личности, на такав пријем у домаћим установама није наишла.
Атанасковићева не искључује могућност да ће научна јавност у Србији њену књигу дочекати на нож, јер, како каже, овде влада прећутно правило да се Теслиним радом може бавити само наука. Са друге стране, мисли да је управо овакав приступ добар начин да се за његов рад заинтересују шири кругови.
Тесла је био и пријатељ, миљеник глумице Саре Бернар, књига открива и део тог односа, али и у којој мери је наклоност према Катарини Џонсон могла да утиче на његов стваралачки рад.
Сазнајте и које су биле последње речи жене која је волела генија, чија се писма чувају у Музеју Николе Тесле у Београду, граду који је чак и посетила, да би осетила Теслин народ.