Научници кажу да особе с тешком болешћу десни (периодонтитис) теже одржавају под контролом ниво шећера у крви. Особе с лоше контролираним дијабетесом, према Америчком удружењу стоматолога, могу имати проблема с болестима десни. Раније истраживање које су објавили стручњаци из Америчког удружења стоматолога је показало да особе оболеле од дијабетеса могу имати већи ризик за развој болести десни него особе које не болују од дијабетеса.
Озбиљна инфекција
Болест десни је озбиљна инфекција која се у већини случајева може излечити. Но, ако се не лечи, може довести до неповратног губитка зуба због тога што уништава кост која их подупире. С обзиром на то да је болест десни инфекција, вероватно ће се оболели од дијабетеса теже носити с њом него особе које немају дијабетес. Америчко удружење стоматолога поручује и да дијабетес, ако није добро контролисан, може успорити процес зацељења рана. То значи да, ако имате дијабетес, може потрајати дуже да зацеле ране након стоматолошких поступака као што су вађење зуба или неки хируршки захват у усној шупљини.
Једно раније истраживање је показало и да су особе с дијабетесом опште склоније губитку зуба него они који не болују од те болести. Чак око 28 посто дијабетичара укључених у ту студију остало је без свих својих зуба. Проблем је вероватно у томе што повишен шећер у крви може повећати ризик за развој болести десни и инфекције, пише портал Живим.
Стога је препорука да чим уочите прве проблеме са својим зубима, треба што пре отићи стоматологу. И још један препорука – желите ли да побољшате здравље десни, престаните да пушите. Наиме, пушење слаби имунолошки систем и отежава борбу против инфекције десни. У сваком случају, најбољи начин да држите дијабетес под контролом и спречите развој болести десни јест да држите под контролом ниво шећера у крви. Ако сте дијабетичар, вероватно имате одговарајући уређај којим можете у властитом дому сами контролисати ниво шећера у крви. Иако постоје неке индивидуалне разлике, мерите ли сами ниво шећера, он би требало да буде 4 до 7 ммол/л пре јела, а испод 8,5 до 9 ммол/л након јела.