Међународни научни скуп на тему 80 година антифашистичке борбе у Србији и Југославији, који је под покровитељством председника Србије организовао СУБНОР, окупио је у Београду научне врхове из Русије, Словеније и Србије. У околностима када се олако и тенденциозно кривотворе историјске чињенице, а они који су чинили страшне злочине, речима генерал мајора Видосава Ковачевића, данас чине све да прикрију трагове тих злочина, оваква подсећања враћају истину на припадајуће јој место.
У уводном говору генерал мајор Видосав Ковачевић каже да је у Србији последњих година антифашизам препознат као цивилизацијска вредност.
Милиони фунти за пропаганду
Поред главног тока учесници скупа су осветлили и јавности мало познате детаље везане за историју Другог светског рата али и понудили одговоре на питања зашто је напад нацистичке Немачке на Совјетски Савез означио почетак великих хапшења у Србији, шта је Хитлер предузео да сломи ослободилачки дух народа који није стењао под тиранијом него пуцао у тиранина, те да ли би се историја великог рата променила да је неко желео да уважи француског аташеа у Москви који је слао вапијућа писма Влади у Паризу: Уђите у савез са СССР-ом?
Пуковник Далибор Денда војни пуч 27. марта осветлио је из угла чињенице да је Београд у том тренутку био претворен у пропагандну централу читавог Балкана.
”Према процени Хјуа Далтона шефа Управе за специјалне операције (SOE) општи трошкови британске круне у Југославији, за стварање погодне климе уочи пуча од 27. марта 1941. године, износили су више од 100.000 британских фунти или 17.650.000 ондашњих динара, што је било око девет пута више од новца који је Британија уложила у пропагандне сврхе у Југославији од почетка рата до средине 1940. године“.
Обавештајна размена са Британцима
Истовремено креће, напомиње Денда, и обавештајна размена са Британцима у коју је било укључено и војно крило завереника против Хитлера чији се главни центар налазио у руководећим круговима немачке војне обавештајне службе (Abwehr). Тако су, каже, од априла 1940. године преко југословенског војног изасланика у Берлину, пуковника Владимира Ваухника у Београд стизале највредније информације за вођење рата које су преко начелника Обавештајног одељења југословенског главног генералштаба пуковника Жарка Поповића прослеђиване Британцима.
На вест о успешно изведеном пучу британски премијер Винстон Черчил је патетично изјавио да је југословенска нација рано јутрос пронашла своју душу. За Хитлера то је значило да поход на Балкан може да почне.
Вапај француског аташеа
Из руског угла о трагичним догађајима 1941. своје виђење је изнео Александар Вершињин са Историјског факултета МГУ Ломоносов. Он сматра да су они били немогући без међународних услова који су се развили у другој половини 1930. као резултат читавог низа намерних заблуда и грешака дипломатије у Енглеској и Француској- чуварима статуса кво који је настао после 1918.
„Пример узајмног деловања СССР и Француске после 1935 када је потписан билатерални пакт о узајамној помоћи, живописан је пример да кључна западна земља погрешно разуме суштину совјетске спољне политике. Француски колега пуковник Ф.Гелтон коментаришући разлоге неуспеха француско совјетског пројекта, говори о о тријумфу онога што се на енглеском назива wishful-thinking-тежња да се међународна ситуација сагледа онаквом каква јесте, већ онаковом какви би желели да буде“.
Вершињин каже да је француска дипломатија традиционално посматрала СССР као тамну флеку на мапи Европе.
Један од ретких људи који су у тим критичним временима завапили да је Француској очајнички потребан споразум са СССР, те да је потребан западни притисак на Варшаву како би је приморао да прихвати совјетску помоћ био је војни аташе Француске у СССР Огист-Антоан Палас. Но, у лето 1939., каже Вершињин, био је то човек који није могао да натера руководство своје земље да промени курс. Да ли би његов предлог прошао да је попут свог колеге у Москви аташеа капетана Донта запитао да ли Москви треба да се призна право на сигурносни појас на Западу?
Једно је ревизија, друго кривотворење
У реферату посвећеном теми војних акција словеначких партизана, Блаж Торкар је подсетио да су упркос наклоњености Немачкој након окупације Дравске бановине, почеле припреме за устанак које су су се убрзале након напада Немачке на Совјетски Савез.
Резимирајући значај скупа Дмитар Тасић са Института за новију историју оценио је да овакве конференције имају значај не у смислу свечарског обележавања него озбиљног научног приступа. По њему, ревизија историје која је друга задата тема скупа, не мора да буде нужно лоша.
„Постоје ситуације када нови извори нуде нове оцене и нова сазнања. Зачетницима историје Југославије гомила докумената није била доступна. Рецимо, у Војном архиву је тек недавно постала доступна грађа војнобезбедносне службе- КОС-а. Друго је сасвим злоупотреба или стављање историје у дневнополитичку функцију“
Изједначавања тоталитарних режима, изједначавања комунизма и фашизма на којем се инсистира последњих година, закључује, ставови су који не узимају у обзир шири контекст. Зато је, каже, значајно учешће представника из Русије који су изнели нове детаље везане за преломне догађаје који су обележили 1940-1941.