„Сви савезници у НАТО-у имају заједнички став према Русији: обуздавање и спремност за дијалог... Сваки дијалог са Русијом мора да се гради на поштовању основних принципа на којима је изграђена европска безбедност, докумената и принципа који су деценијама на снази. То укључује и право нација да изаберу свој пут... Никада нећемо правити компромис о нашем праву да штитимо све савезнике и праву свих европских земаља, укључујући Украјину, да изаберу свој пут“, одговорио је Столтенберг на питање да ли се на састанку расправљало о руским предлозима о безбедности.
Такође је објавио о јединству савезника у НАТО-у у тражењу од Русије да помогне у деескалацији ситуације око Украјине. Столтенберг је напоменуо да се наставља „неиспровоцирано и необјашњиво” концентрисање руских снага на граници са Украјином, укључујући пребацивање артиљерије и тенкова, док нису јасне намере Москве.
Он је поновио да, уколико Русија поново употреби силу против Украјине, Русију чекају „озбиљне последице“.
Столтенберг је такође саопштио о плановима за организовање састанка Савета НАТО-Русија почетком 2022. како би се решиле несугласице између Алијансе и Москве.
„Спремни смо да водимо дијалог. И моја намера је да сазовем састанак Савета НАТО-Русија почетком следеће године, седнемо за преговарачки сто и разговарамо о веома озбиљним питањима са Русијом“, рекао је Столтенберг.
Председник Украјине Владимир Зеленски раније је изјавио да Украјина 2022. жели да добије јасну перспективу за чланство у НАТО-у.
Русија је 17. децембра објавила нацрте споразума са Сједињеним Америчким Државама и НАТО-ом који, између осталог, укључују одредбе о узајамним гаранцијама безбедности у Европи, о неразмештању ракета средњег и кратког домета у узајамном домету и о одбијању даљег ширења НАТО-а на исток, укључујући и за рачун бивших република СССР-а.
Документи су већ предати Вашингтону и његовим савезницима. У једној од тачака нацрта предлаже се да НАТО пружи гаранције неширења Алијансе на територију Украјине. Како је раније изјавио заменик министра спољних послова Русије Сергеј Рјабков, ако НАТО и САД не реагују на захтеве Русије за безбедносним гаранцијама, то би могло довести до нове рунде конфронтације.
Врховна рада Украјине је у децембру 2014. изменила два закона којима је одустала од ванблоковског статуса државе. У фебруару 2019. украјински парламент усвојио је амандмане на устав, чиме је осигуран курс земље ка ЕУ и НАТО-у. Украјина је постала шеста држава која је добила статус партнера НАТО-а са проширеним могућностима. Бивши генерални секретар НАТО-а Андерс Фог Расмусен изјавио је раније да ће Украјина за улазак у Алијансу морати да оствари низ критеријума за чију ће имплементацију бити потребно доста времена. Стручњаци сматрају да Кијев неће моћи да претендује на чланство у НАТО-у у наредних 20 година.