Габриејлу Борићу који је преко ноћи постао најпрепознатљивије лице у политичким круговима Чилеа пошло је за руком да након другог круга председничких избора избаци из трке свог противкандидата Хозе Антонио Каста и земљу која од 2019. године грца у перманентној економској и друштвеној кризи, заокрене оштро на лево.
Занимљиво да је странка "Подржимо достојанство" (АД), чији је Борић кандидат, основана у јануару уједињењем више левичарских странака. Још интересантнија је чињеница да је реч о 35- годишњем, до сада најмлађем председнику Чилеа, који је уз то потомак Хрвата.
Пораз неолибералног модела
Хиспаниста и аутор студије „Политичке идеологије у Латинској Америци“ Рајко Петровић подсећа да се Чиле неколико година налази у некој врсти политичке кризе, тачније од 2019. када су протести као одговор на мере штедње које је увео још актуелни десничарски председник Себастијан Пињере потресли земљу
„Од тада до данас Чиле се налази у фази редефинисања Устава. Извесно је да ће грађани за неколико месеци моћи на реферeндуму да изаберу нови Устав који ће вероватно бити социјално осетљив, односно приближити Чиле земљама социјалдемократије, а не земљама неолибералног модела. У том смислу треба посматрати победу Борића који је један од истакнутих младих левичара у Чилеу, вођа студентских протеста од пре десетак година, неко ко се профилисао као представник нижих социјалних слојева и особа која се оштро супротставља неолибералном економском моделу који се у Чилеу примењује још од времена диктатуре Августо Пиночеа“.
Зелена економија и благостање државе
Чињеница да је реч о најмлађем председнику у историји Чилеа говори, сматра Петровић, да је људима била потребна нека врста енергичности и промене. Његов противкандидат на овим изборима кога је добио са јасном разликом од преко 10 посто гласова заговарао је неолиберални економски модел и залагао да репресивни органи власти попут војске и полиције добију додатна овлашћења и јачу позицију.
С друге стране Борић се залаже да се Чиле као позната рударска земља и највећи произвођач бакра више орјентише ка зеленој економији и смањи експлоатацију природних ресурса. Очито да је грађанима Чилеа је била потребна промена и освежење и да је Борић успео да одговори на те изазове. Друго, важна је његова левичарска орјентација“.
Латинска Америка у знаку левице
На питање да ли је ова победа била очекивана с обзиром да левица у читавој Латинској Америци постаје доминантна идеологија која изразито сужава простор десним орјентацијама, Петровић каже да је тренд померања од десних ка левим режимима значајно приметан те да су Борићеву победу одредили унутрашњи и спољни разлози.
„Видели смо да је у Боливији прошле године Луис Арсе победио и да су се левичари поново тамо вратили на власт. У Бразилу су уверени да ће следеће године на председничким изборима победу однети бивши председник из радничке партије, док је Аргентина своју позицију потврдила 2019. победом Алберта Фернандеза“.
Хрвати ће покушати да капитализују победу
На чињеници да баштини хрватске корене Борић није инсистирао, иако је то могло да му послужи као препорка и пут ка 300 хиљада гласача који такође имају хрватско порекло.
„Реч је о човеку који припада трећој генерацији хрватских емиграната. Његови прадеда и прабаба су дошли пре 120 година из приморског дела Хрватске али то није чињеница на којој је он инсистирао током кампање, иако су Хрвати у Чилеу у великој мери повезани и заузимају неретко високе позиције у друштву. Они су дуго имали човека који је био амбасадор Чилеа у УН“.
Хрватска ће, сматра Петровић, покушати да капитализује ову победу Борића и направи могућност за бољу сарадњу две земље као и промоцију Хрватске у целини али то, верује ,свакако није Борићева преокупација.
Тежак задатак
У којој мери ће нови председник успети да оправда предизборна обећања и поклоњено поверење Чилеанаца тешко је, сматра Петровић, проценити. Извесно, каже, да је пред њим тежак задатак, да ће имати подршку једног дела јавности, махом грађана Чилеа посебно нижих слојева превасходно фокусираних на то да се цене животних намирница смање, да се повећају загарантоване плате и пензије, да цене електричне енергије и градског превоза буду ниже, а образовање и здравство доступнији.
„Ова очекивања Борић ће покушати да оправда а паралелно са њима да реши питање експлоатације чилеанских природних ресурса. Истина, то тешко иде једно са другим. Од 2019. земља која је некада важила за латиноамеричког економског тигра бележи негативне економске трендове. У околностима кризе коју је додатно изазвао корона вирус делује презахтевно пронаћи средства за финансирање државе благостања и, истовремено, заштитити животну средину“.
С друге стране, као и и друге латиноамеричке земље и Чиле је прилично подељен на присталице левице и деснице. У таквој констелацији, нови председник ће, верује Петровић, покушати да се наметне као председник и оним грађанима који су дали подршку његовом противкандидату. Такође, надовезује, у Чилеу као милитаристичкој земљи у којој војска има прилично важну улогу, Борић ће морати да нађе упориште у војним круговима.