Џонсон се, наиме, још није опоравио од критика јавности због новог скандала повезаног са кршењем противепидемијских мера у који су умешани поједини званичници његовог кабинета, а који је проузроковао и оставку његове некадашње портпаролке Алегре Стратон, а већ је уследио нови потрес – оставка преговарача за „брегзит“ Дејвида Фроста. Како наводе британски медији, он ће функцију напустити у јануару јер је разочаран смером владине политике.
Хаос у Даунинг стриту
Према речима дописника српских медија из Лондона Синише Љепојевића, оставка лорда Фроста, човека који је предводио преговоре о иступању Велике Британије из чланства у ЕУ, представља изузетно важан догађај и практично шлаг на торти читаве серије оставки у британској влади.
Како каже, отишла је цела екипа људи који су у политичком смислу створили Бориса Џонсона и који су касније носили политику „брегзита“, политику која је симболизовала једну темељну промену у политици Велике Британије.
„Прво је отишао Доминик Камингс, а после њега Ли Кејн, страшно важна личност и човек који је осам година био Џонсонов шеф кабинета док је он био на функцији градоначелника Лондона. Уследиле су оставке још једног броја мање важних људи и на крају је отишао најозбиљнији човек у том кабинету, лорд Фрост, који симболизује традиционалну Британију. Тако да је Борис Џонсон остао сам“, наводи Љепојевић.
Сви ови људи су отишли, појашњава наш саговорник, јер је британски премијер напустио политички концепт који га је довео на власт, а који је требало да значи једну историјску прекретницу савремене Британије. Томе је, како каже, по свој прилици допринела Џонсонова супруга, за коју се верује да је особа која заправо води владу и управља премијеровим одлукама.
Политичка издаја Бориса Џонсона
Према његовим речима, Дејвид Фрост није поднео оставку само због „брегзита“ јер је он тај процес практично завршио, већ због комплетне политике која се води и „политичке издаје“ Бориса Џонсона.
„Кап која је прелила чашу биле су најновије манипулације са корона вирусом и тим новим омикрон сојем, јер је то нечија друга политика, а не британска. Мислим пре свега на ту „дубоку државу“ која се понаша као глобална влада и која покушава да притисцима преко коронавируса развласти националне владе, наметне понашање које грађани тих земаља не желе и концепт који је против тих држава. Борис Џонсон је очигледно прихватио тај диктат „дубоке државе“, упркос томе што је читав концепт „брегзита“ био да се не слушају ти центри моћи, већ интерес грађана Велике Британије“, напомиње Љепојевић.
Са том чињеницом, како каже, лорд Фрост није хтео да се помири.
„Он је иначе један врло стрпљив, искусан и способан човек и може се само замислити до које мере је дошао тај хаос у влади када је и Фрост одлучио да оде“, примећује Љепојевић.
На питање да ли је Британија више добила или изгубила напуштањем Европске уније, Љепојевић каже да је законски гледано „брегзит“ завршен и ту нема назад.
„Са друге стране већина људи гласала је за „брегзит“ јер нису више желели да следе модел друштва које оличава Европска унија и за коју се сматра да је деструктивна, већ су хтели да се Британија врати традиционалном систему и политици. У томе „брегзит“ није успео јер иако су Борис Џонсон и ова влада дошли на власт захваљујући „брегзиту“, они до сада нису успели да одвоје Британију од тог модела друштва и западне политике“, истиче новинар.
У том смислу је, закључује Љепојевић, рано говорити о висини добитака и губитака, јер се Британија и даље налази у својеврсном „празном“ простору где су још увек присутна велика лутања и то не само политичка већ и економска тумарања будући да се велики део привреде још није снашао.
Дубока политичка криза
Коментаришући последња истраживања агенције Ипсос Мори која показују да већина одраслих Британаца сматра да премијер Борис Џонсон неће бити на тој функцији до краја следеће године, Љепојевић каже да треба подсетити да је политички систем у Британији такав да је премијер истовремено и лидер владајуће партије.
„Премијер може да оде само када га владајућа партија смени са места лидера странке или ако сам поднесе оставку. Међутим, иако је расположење у Џонсоновој партији усмерено против њега, испоставило се да он влада захваљујући опозицији која својим гласовима подржава све најгоре одлуке владе, укључујући ове везане за пандемију“, објашњава наш саговорник.
Конзервативна партија је, указује он, дала Борису Џонсону рок од шест месеци да се врати својим изворним политичким принципима или ће у супротном бити смењен.
„Британија улази у једну велику политичку нестабилност, али упркос дубокој политичкој кризи треба имати на уму да је Џонсон познат по томе да може за ноћ да „окрене ћурак“ и врати се на сцену. Међутим, пошто влада његова жена, а не он, лично мислим да ће у току идуће године, на овај или онај начин, отићи са функције лидера партије, а самим тим и са места премијера“, закључује Синиша Љепојевић за Спутњик.