„Реч је о једној дубокој и комплексној кризи која је и политичка и економска и здравствена и институционална. Резиме: Европска комисија је дала најлошију оцену Црној Гори од тренутка прихватања наше кандидатуре за чланство у Европској унији. Као императив се намеће да то стање треба променити. Демократска партија социјалиста на чијем сам челу још увек је странка која је прихватила да подржи оне друге политичке структуре у Црној Гори које желе промену. Определили смо се да бисмо најрадије ту промену извршили кроз превремене парламентарне изборе. Нисам сигуран да у овом тренутку постоји консензус заинтересованих политичких структура за промену око тог сценарија“, рекао је Ђукановић за ХРТ, преноси Дан.
Партије тражиле додатно време за смену владе
Ђукановић је истакао да „превагу односи сценариo који преферира реаранжман извршне власти у Црној Гори“.
„Казали смо да ми желимо да променимо неповољну реалност коју доживљавамо као време пропадања Црне Горе, или ћемо прихватити било који сценарио који ће водити промени власти. Није дошло до промене власти оног дана када је било најављено, то је био понедељак 13. децембра. Неке од партија које су део тог политичког договора су тражиле кратко, додатно време – не говоримо о месецима, говоримо о евентуалном периоду од месец дана – због адекватније припреме за оно што треба учинити и где би и саме требало да партиципирају. Наравно, питање је од толиког значаја да нисмо постављали питање треба ли прихватити то одлагање и треба ли осигурати да током јануара дође до промене извршне власти“, нагласио је он.
Осврнуо се и на политичке противнике који га, како је рекао, „оптужују да влада дуже од Лукашенка“.
„Извињавам се својим политичким конкурентима што смо побеђивали веома легитимно током претходних 30 година и, као што знате, ниједан од тих изборних процеса није прошао, а да није био праћен од стране посматрачких мисија. Прихватам да свако ко у континуитету губи има право да се љути и да неодговорно лепи етикете ономе ко га побеђује. Није тачно да је Демократска партија социјалиста изгубила због прекомерне корупције. Било би апсолутно погрешно тврдити да у Црној Гори, као и околним друштвима, као и у европском друштву, нема корупције. Има је, али то дефинитивно није никаква посебност, никаква специфичност, никако наглашен проблем у Црној Гори у односу на друге државе. Јесам ли ја гаранција црногорске независности и црногорског државног, националног, културног и верског идентитета, не бих то тако казао“, навео је црногорски председник.
Ђукановић је истакао да је „био на челу политике која се бавила и очувањем мира, и очувањем мултиетничког склада и грађанског друштва која је обновила независност и Црну Гору окренула ка европском систему вредности и већ је увела у НАТО“.
О Цетињском манастиру и попису
Уписивање Цетињског манастира на Митрополију је, према његовим речима, „још један покушај узурпације црногорског културно-историјског и сакралног наслеђа, с јасним политичким циљем – да се изврши србизација Црне Горе, да се покаже да Црна Гора нема ни свој државни, ни свој културни, ни свој национални и верски идентитет и да је самим тиме бесмислено постојање још једне српске државе“.
„То је наравно политичка интенција идеолога и промотера великосрпског национализма, и у Црној Гори и у регији. То је већ дубоко зона кривично-правне одговорности, јер говоримо о покушају бесправне узурпације нечега што је изузетно важно, историјско и државно добро Црне Горе. Немогуће је говорити о томе да је финансирање Цетињског манастира било од стране српске цркве или државе Србије. То је имовина државе Црне Горе која је остала таквом и после 1920. године, након што је укинута држава Црна Гора, а формирана Српска православна црква“, каже црногорски председник.
Ђукановић тврди да је „све то трајало до последњих година, када креће узурпација тог сакралног наслеђа Црне Горе“
„И све се завршава овим, ја сам уверен, безуспешним покушајем крајем ове године, када је захваљујући одлукама Владе Црне Горе, Управа за катастар добила налог да ту имовину упише на Владу Црне Горе, а касније на захтев Српске православне цркве, да је упише као имовину Црногорско-приморске митрополије Цркве Србије“, наводи Ђукановић.
Додао је и да се престоница Цетиње жалила, као и да верује у правни поредак Црне Горе и да ће се „лако доказати да је то имовина црногорске престонице“
„Исто тако верујем да ће правни систем Црне Горе у блиској будућности смоћи снаге да кривично-правно процесуира узурпаторе“, додао је.
Када је у питању попис, Ђукановић је истакао да је јасно да се жели фалсификовати попис становништва у Црној Гори.
„Жели се политикантски злоупотребити и жели се доказати да су наводно Срби у Црној Гори угрожени, због чега им је потребна подршка државе Србије. Како стоје чињенице, казаћу вам: 1981. године у Србији је живело 147 000 Црногораца, 2011. године у Србији живи 38.000 Црногораца. Дакле, отприлике 110.000 мање него 30 година раније. Када су у питању Срби у Црној Гори, 1981. године је у Црној Гори живело 9,3 одсто Срба. Тридесет година, касније, 2011., живи 28,7 одсто Срба. Дакле, толико о асимилацији представника српског народа у Црној Гори. И толико о могућностима очувања црногорског националног и културног идентитета Црногораца који живе у Србији“, оценио је Ђукановић.