Пољска, која је против гасовода „Северни ток 2“, обратила се потпредседници Европске комисије Маргарети Вестагер са захтевом да провери да ли у раду компаније „Гаспром“ има знакова „манипулације тржиштем“ у циљу финансијске и политичке добити, пише лист. Брисел је одговорио да су информације прикупљене по том питању недовољне да се извлаче закључци о кривици Москве.
Аутори чланка сматрају да узрок проблема са гасом није толико у деловању Русије колико у раздору унутар Европске уније који је посебно очигледан у последње време.
„Брисел је престао да подржава фосилна горива која највише загађују средину. То се односи и на гасне пројекте које ће ЕУ одобрити само у случају ако су 'перспективни' или ако ће помоћи Источној Европи да одустане од коришћења угља“, констатују италијански новинари.
Међутим, испоставило се да водеће европске земље имају различите погледе на то како заменити еколошки неприхватљиве изворе енергије, што је поделило ЕУ на најмање два дела.
„Није јасно да ли ће се и у којој мери нуклеарна и гасна индустрија сматрати неопходним изворима за енергетску транзицију. Дугоочекиване одлуке су одложене за касније. Париз је за нуклеарну енергетику, а Берлин против“, констатују аутори чланка.
Раније су власти Пољске оптужиле „Гаспром“ за вршење притиска на Немачку и Европску комисију по питању покретања гасовода „Северни ток 2“.
Подсетимо, цена гаса у Европи 21. децембра прешла је нову „округлу“ психолошку границу од 2.000 долара за хиљаду кубних метара.
„Гаспром“ је од петка почео да смањује обим резервација за транзит гаса кроз гасовод „Јамал-Европа“. Према резултатима аукције на платформи за резервисање „ГСА платформ“ од четвртка, руски концерн није резервисао капацитет гасовода за петак, јер, како се показало, није било заинтересованих за његову куповину.