Рамбо Амадеус за Спутњик: Сви постајемо таоци неписмених

Аванградни музичар који је сада више Амадеус него Рамбо, каријеру је почео као “мега цар”, а сада је у годинама зрелог стваралаштва и каже да је вјечити оптимиста, и да је такав био, док је, током године, боловао корону, и да га оптимизам није напуштао ни у болничким данима.

Крај ове турбулентне 2021 обиљежиће онлајн концертом из Дома синдиката и сви који желе да чују уживо добар звук квалитених музичара, са Рамбом као фронтменом, могу купити карте и себи приуштити тај догађај 26. децембра.

- Ја сам оптимиста. И док сам био у болници био сам оптимиста. Оптимизам је важан.

Радујем се концерту, дуго нисмо свирали пред публиком, ту је наравно и ОНЛИНЕ пренос, за све оне који изу овог или оног разлога не могу да присуствују , па се радујем двоструко.

- Отприлике је тако, моју публику чине одрасли, људи, код њих естрадна пиротехника не помаже много, па се заиста трудим да елиминишем све трикове којима се подилази публици.

Они једноставно воле кад сам опуштен на бини и кад импровизујем, награде ме аплаузом увијек кад се удаљим од клишеа, не занима их савршеност у интерпретацији, више обраћају пажњу на садржај, па сам им на свему томе веома захвалан.

Наравно, буде у публици и младих, то ми је посебно драго, кад видим да и међу њима има по неко ког занима оно што радим.

- Ма нека их, нек буду главне звијезде, само да не користе јефтине трикове. Само да престану да пребројавају и дијеле грађане по националној и вјерској основи, у циљу очувања фотеља. То ником не доноси добро.

- Да, свакако. Сада смо сви постали таоци неписмених. Отровани смо бесмислицама које се шире друштвеним мрежама и анестезирају здрав разум и код најотпорнијих.

- И он и ја се трудимо да свој посао радимо озбиљно, најквалитетније што можемо. Он као врхунски извођач мејн стрим - а , ја као авангардни аутор.

- Шта ће му друге предности поред способности имагинације? Не треба тражити леба преко погаче.

Кад би људи летели ко тице или ронили као рибе, трчали као леопард и били јаки као међед, питање је шта би од способности имагинације остало.

- Не знам, чини ми се да је човјек најближи себи кад је изолован и кад не ради ама баш ништа. Све активности служе заправо да га приближе свијету. Ваљда је једрење то које је у стању да вас приближи самом себи. Једрење нема публику, нити једрите да би нешто урадили, постигли неки циљ, сврху, смисао. Једрење је заправо некакав елегантан начин да се привремено изолујете од људи, а да то околини не дјелује забрињавајуће.

- Човјекова свијест је таква да заправо постоји само оно у шта вјерује . Ево примера, многи људи мисле да корона не постоји, чак и кад заврше у болницу и прикључе их на апарате, и даље су увјерени да је у питању нека смицалица. Дакле, Деда Мраз није за игнорисање. Деда Мразе молим те да на Балкан донесеш пуне вреће пристојности и истресеш их гдје год видиш да фали. Јер, само је пристојно друштво сретно друштво. А пристојно је бити толерантан. Да почнемо да прихватамо наше различитости, да различитости доживљавамо као наше богатство, а толеранцију као елементарну пристојност и бонтон.

- Немам појма. Али могу да цитирам мог генијалног колегу, пријатеља, виртузног музичара Мирослава Товирца.“Кључ успијеха је један посто таленат и један посто рад!” Никад није покушао да објасни шта је ових осталих 98 %, ваљда сплет околности. Мислим, његова изјава је заправо и генијалан трактат о амбицији, која је у много случајева већа од талента.

- Наравно. Срећан сам што и на примеру мојих потомака Дарвинова теорија беспрекорно функционише. Бољи су од мене у сваком погледу.

- Смисао видим само да одсвирам оба, обије културе су утицале на формирање мог рукописа.

- Прилично. Требало је од теме као што је канализација урадити нешто што је забавно и не прелази границу доброг укуса. Нарочито садржај канализације је проблематичан кад је добар укус у питању.

Ипак, успио сам да направим слоган на који сам поносан. “ У цијевима канализације нема подјеле на вјере и нације “

- Никад, апсурдно је тражити искреност у креацији.

Све што је креација је умјетно, артифициално, вјештачко, неприродно. Арт - артифициално. Умјетност - умјетно.

Дакле, искреност није добар појам. Сензибилитет је права ријеч. Мој сензибилитет још тражим. Фали ми заната да га досегнем.

- Ни једно ни друго. Најближи ми је фри џез шесдесетих, и авангардна класика. Дивим се и Колеману и Стравинском. Од популарне музике волим само ону која је темпераментна, која ме тјера да заиграм. Џејмс Браун - на пример. Такође, од етна, молдавска музика, са страховито брзим темпима, то ми је блиско, тај први цјелостепени тетракорд има на мене хипнотичко дејство.

- Па, критеријуми се мијењају сходно потребама.

Људи су из села у град хрлили у вријеме индустријске револуције, кад је било појам бити радник. Тад је на селу било тешко, није било ни струје, ни механизације.

Откад је на село дошао и интернет, за људе који раде онлајн сасвим је природно да буду ближе природи. Ја сам рођен поред мора, и мени је море мој бијег у природу.

- Волио бих да прође корона, па да видим мало више својих концерата искрено речено.