Милановић је отпутовао како би Бадње вече провео са хрватским трупама које се налазе у саставу Кфора. Том приликом је изјавио да не разуме чланице ЕУ које нису признале косовску независност, као и да ће се лично заложити да се то исправи. То, практично значи да ће Хрватска узети активну улогу у дипломатском наговарању пет преосталих чланица ЕУ да признају независност Косова и Метохије.
„Мени лично Косово је драга држава. Косово је земља која ће врло брзо у политичком погледу моћи да се придружи међународним организацијама. Изненађујуће је колико се мало зна о Косову чак и у земљама ЕУ“, казао је Милановић.
Хрватска има комплекс због чега жели да се представи као велика сила
Потребу да се Хрватска представи као велика сила, Хрватска вуче из комплекса који је имала због положаја у бившој Југославији, каже историчар Чедомир Антић.
„Осећај да је на другом месту, што није увек било тачно, живи и данас. И одатле потреба хрватских политичара да Косово, Македонију, Црну Гору, БиХ, виде као некакве млађе партнере у послу који се пред Западом представља као некакав културтрегеризам, некакво заступништво ЕУ“, објашњава он.
Однос између Приштине и Хрватске сличан је односу који су имали Пољска и Украјина у доба украјинског председника Леонида Кучме, између 1994. и 2005, додаје Антић.
Нечастан и неискрени однос према Србији, у Хрватској постоји откако постоје савремена хрватска држава и модерни хрватски национални покрет. Тако Зоран Милановић у Приштини говори на исти начин како би говорио и Фрањо Туђман.
„Разлика између Туђмана и Милановића је у томе што је Туђман имао и некакво знање о историји, па би био уздржанији“, коментарише Антић.
Оно што говори, Милановић и мисли и један је од ретких политичара на којег не утиче став његове партије. Међутим, проблем је што му се та самосталност допала, међутим, у изјавама које даје оставља утисак незрелости. Милановић је, наводи Антић, један од ретких хрватских социјалдемократа који се брине за положај Хрвата у БиХ. Његове изјаве иду у корист и Срба у тој држави. Међутим, тај изузетак потврђује правило да о другим питањима заузима доминантно антисрпски став, истиче наш саговорник.
Милановић не искаче из континуитета хрватске политике
Након Фрање Туђмана, све хрватске администрације биле су промотери косовске независности, каже социолог Петар Лађевић. Изузетак је једино Иво Санадер, чија је влада признала независност Косова, али је тадашњи хрватски премијер гајио известан тип осетљивости према Србији. Сви остали залагали су се за то да Приштина добија све више самосталности и да буде примљена у међународне организације.
„Не мислим да је Милановић искочио из онога што су пре њега хрватски председници радили. Али, оно где мислим да је Милановић искочио јесте да је себи и Хрватској дао превелико значење у оквиру ЕУ. Нисам баш сигуран колико ће једна Шпанија, Румунија или Словачка слушати просветљујуће мисли Зорана Милановића о статусу и признању Косова“, сматра Лађевић.
С обзиром да представља континуитет хрватске политике, Милановићевој изјави не би требало посвећивати превелику пажњу, додаје наш саговорник.
Милановићева домаћица, председница привремених приштинских институција Вјоса Османи, са своје стране, изјавила је да су односи Приштине и Загреба одлични и да је Хрватска велики пријатељ Косова.
Милановић је допутовао у дводневну посету Приштини, а најављен је и сусрет са премијером привремених приштинских институција Аљбином Куртијем. Хрватски председник ће се састати са становницима Јањева, где у највећем броју живе Хрвати.
Бадње вече по Грегоријанском календару Милановић ће провести са припадницима Хрватских оружаних снага у оквиру мисије Кфор на Косову и Метохији.