„Своју годишњу прес-конференцију, коју пажљиво прате у целом свету због растуће војне напетости у Источној Европи, председник Владимир Путин почео је са питањима унутрашње политике, иако је видео колико новинара жели да му постави питање о Украјини“, пише „Њујорк тајмс“.
Британски „Индепендент“ посебну пажњу је посветио намерама НАТО-а да се шири на Исток на рачун Украјине и могућим последицама за Русију о којима је говорио Путин.
„Руски председник Владимир Путин позвао је Запад да одмах испуни захтеве Русије о безбедносним гаранцијама који искључују ширење НАТО-а у Украјину и распоређивање оружја војног савеза у тој земљи“, пише лист.
„Гардијан“ је речи председника Путина о ширењу НАТО-а на Исток протумачио као „излив беса“.
„Путин оптужује Запад да је 'са својим ракетама дошао до нашег прага'. Председник Русије поново изражава свој бес због ширења НАТО-а и говори да ће бити спреман да се умеша у послове Украјине“, пише британски дневни лист.
Амерички „Си-Ен-Ен“ посебну пажњу је посветио Путиновим речима о Кини и њеном наоружању. Према наводима телевизије, та тема ће највише забринути Американце.
„Неке западне посматраче вероватно је највише узнемирило што је Путин рекао: Кина има једну од најнапреднијих технолошких армија и ми радимо са њима на конструисању високо прецизног наоружања“, пише амерички портал.
Британски лист „Фајненшел тајмс“ констатује да је Путинов говор показао спремност Русије да решава питања дипломатским путем.
Велика годишња конференција за штампу руског председника Владимира Путина, 17. по реду, трајала је скоро четири сата, а руски лидер је за то време одговорио на 55 питања новинара.