Мистерија је откривена када су научници покушали да разреше зашто у Панами има тако мало активних вулкана, иако се налази на Централноамеричком вулканском луку, где се Кокос тектонска плоча подвлачи под Северноамеричку, Карипску и Панамску тектонску плочу.
Научници су проучавали геохемију тог региона, прикупљајући вулканско стење, као и узорке гаса и течности из врелих извора. Тако су открили да се стене из омотача Земљиног језгра из околине Галапагоских острва, могу наћи и у близини Панаме, иако не би требало да буду ту.
Стене из омотача Земљиног језгра „прешле“ 1.600 километара
Пошто није било јасног научног одговора како су стене „прешле“ више од 1.600 километара од Галапагоских острва до Панаме, научници су се посветили сеизмичкој слици омотача језгра, мапирајући уз помоћ таласа земљотреса шта је испод површине Земље, пише Лајвсајенс.
Израчунавања уз помоћ компјутера сугерисала су да се у Кокосовој тектонској плочи налази до сада неоткривени пролаз, на дубини од око 100 километара. Управо тај пролаз могао би да буде објашњење како су стене прешле пут од 1.600 километара и зашто у Панами нема вулкана.
Дејвид Бекерт са Вудс института за океанографију у Масачусетсу, један од аутора студије објављене у Зборнику радова националне академије наука САД, каже да дубоко испод Панаме, постоји „прозор“ кроз тектонску плочу, који омогућава пролазак материјала из омотача Земљиног језгра.
Он може бити резултат природне, већ постојеће пукотине у Кокосовој тектонској плочи, или може бити резултат подвлачења те тектонске плоче под друге. Тако тај скривени отвор, који се геофизичким процесима повремено помера ка средишту Земље и током те геолошке субдукције омогућава пролазак стена.
Панама у средишту вулканској појаса, а нема вулкана
Иначе, геолошке субдукције у том Земљином региону могу да изазову разорне земљотресе, какав је био онај 2017. године у мексичкој провинцији Чијапас. У том земљотресу, снаге 8,4 степена Рихтерове скале, 98 људи је изгубило живот, док је више од 300 је повређено, а изазвао је и цунами висине од 1,75 метара.
Бекерт каже да је тај скривени пролаз не само објашњење како материјал из омотача Земљиног језгра прелази велике раздаљине, већ и зашто у Панами нема вулкана. Према мишљењу научника, вода затворена у кори тектонских плоча током субдукције подстиче стварање вулкана јер снижава тачку топљења стена, што доводи до формирања магме. Пролаз испод Панаме „пресеца“ кору тектонске плоче богату водом, што значи и да је растопљеној магми теже да туда тече.
Овај научник објашњава да аномалије у хемији омотача Земљиног језгра постоје широм света, па ће слична истраживања спроводити и другде, а међу првим тачкама где ће то радити је Чиле.