„Шеф државе традиционално сумира резултате на крају године, тим пре када се ради о једној оваквој години као што је ова, то је посебно важно. То су и политички резултати – имамо нови парламент, имали смо изборе, а када је реч о међународној ситуацији, знате и сами да овако турбулентних догађаја није било сигурно више деценија као ове године“, рекао је уочи конференције портпарол Кремља Дмитриј Песков.
Путин ће говорити и о економским резултатима, укључујући последице неповољних околности у свету, стање на гасном тржишту и друга питања.
Како ће изгледати конференција
За разлику од претходне године, обраћање неће бити у он-лајн формату, већ ће новинари Путину моћи директно да постављају питања.
Пандемија вируса корона, ипак, је наметнула нека ограничења, па је сада, за разлику од ранијих година када је акредитацију добијало и преко хиљаду новинара, тај број ограничен на 507 уз обавезан ПЦР тест и дистанцу од метар и по између столица.
На улазу у изложбено-трговачки центар „Мањеж“, где се одржава конференција, биће примењена још једна епидемиолошка мера - медијске екипе биће третиране сребрним честицама.
Колико ће разговор са новинарима трајати није познато, мада медијске куће процењују – минимум четири сата.
Подсећања ради, годишња конференција је најкраће трајала 2001. године – свега сат и по, формат комуникације био је новина и новинари су успели да Путину поставе само 22 питања.
Седам година касније постављен је рекорд – за четири сата председник је одговорио на око 80 питања.
Када је реч о броју новинара највише их је било 2019. године – 1.895.
Очекује се да ће на почетку конференције Путин посветити пажњу питањима која највише брину обичне грађане – раст цена, пензије, лоше саобраћајнице у земљи, проблеми у пружању медицинских услуга и друга.
Када је реч о светским политичким темама, нема сумње да ће се руски председник бити изложен „баражној ватри“ новинара јер је интензитет и значај догађаја током ове године превазишао многе претходне.
Од пандемије до војних провокација
Подсетимо, годину приводимо крају у атмосфери интензивних оптужби Запада на рачун Русије да наводно припрема инвазију на Украјину због чега месецима гомила снаге на граници са том земљом. Москва узвраћа да размешта јединице на сопственој територији и да је то њено суверено право, те да нема никакву намеру да нападне Украјину.
Руски председник и други руски званичници поново су упозорили да су опасне намере Запада и НАТО да наставе ширење на Исток под изговором да морају да се одбране од тзв. руске претње.
Због тога је Путин почетком децембра и затражио писане, правно обавезујуће, безбедносне гаранције од НАТО и САД. Одговор се чека, а Москва упозорава да ако њени захтеви не буду узети у обзир има пуно право на војни одговор јер, како је сам председник Путин рекао, Украјина је црвена граница за Русију.
Однос са америчким председником Џозефом Бајденом, повлачење са политичке сцене Ангеле Меркел, личности која је ту сцену можда и највише у Европи обликовала у последњих десетак година и имала посебан однос са руским лидером, судбина гасовода „Северни ток 2“, стање на гасном тржишту – само су неке од тема које ће се сигурно наћи на дневном реду.