Шта се крије иза позива Албанцима широм света да финансирају косовску војску

Званична Приштина спремна је да ову могућност прихвати. Наиме, према плану Харадинаја фонд би био директно везан за косовско Министарство одбране а донације би пристизале од албанске дијаспоре, али и од свих који желе да помогну развој тзв. војске Косова.

Позив албанској дијаспори

Игор Марковић, политиколог са Косова и Метохије из НВО „Актив“, каже да не зна за сличан случај у безбедносном сектору, као ни да ли је то у складу са законским оквирима.

„Свака војска је под управом државних органа и не знам колико је могуће да уплив приватних фондова буде легалан. Више ми се чини да је то део политиканства и кокетирања између Рамуша Харадинаја који је готово нестао са политичке сцене Приштине, и Аљбина Куртија који је то видео као идеју која и њему може да иде у корист,“ верује Марковић.

Истовремено, он подсећа да је се и ОВК некада финансирала из разних фондова и албанске дијаспоре.

„Можда сада поново желе да играју на ту карту оживљавајући те тековине, иако је мало понижавајуће да било да је неко позиција или опозиција неке тзв. државе на овај начин покушава да привуче новац за своју тзв. војску. Тако бар изгледа споља гледано, јер ја то видим као омаловажавање,“ каже он.

Начин да НАТО државе дају више пара

Генерал-мајор у пензији и професор на Војној академији Митар Ковач сматра да би оснивање фонда за јачање тзв. војске Косова омогућило веће донације овој, како каже, паравојној формацији, и на тај начин би се потпуно заобишао и Кумановски споразум и Резолуција 12 44.

„Може се рећи да је овај начин финансирања условљен из више стратешких тачака и да то није само приступ Приштине. И НАТО жели да легализује али и да контролише новчане токове свих донација које би се уплаћивале у тај фонд јер је сигурно да ће се осим грађана албанске националности појавити и доста правних лица али и држава које ће донирати већа средства и које желе да повећају способност војске лажне државе Косово,“ каже Ковач.

Топовско месо за НАТО

Косово жели да има, додаје наш саговорник, бројчано већу војску али у исто време та лажна држава није финансијски одржива без помоћи великих сила.

„Они желе да имају и опремљеније снаге за брзо и хитно реаговање. Наравно, НАТО би желео малу војску Косова у случају чланства у ову организацију. Али то је сада политички немогуће јер Косово није међународно признато. Отуд и толико залагање за постизање свеобухватног споразума са Београдом.То би онда утицало на концепт те тзв. војске која не би била у том случају много бројнија како приштински политичари желе и која би се супротстављала некој „агресији Србије“, него би НАТО ту војску држао на броју приближном садашњем, дакле око 5.000 људи, али би она била далеко опремљенија и спремнија за веће учешће у такозваним НАТО операцијама,“ сматра Ковач.

Спремни за „напад“ на Русију

Наш саговорник такође подсећа да Аљбин Курти није случајно недавно понудио НАТО своју војску у Украјини за случај да буде потребна за супротстављање Русији.

„То је та логика узајамне подршке албанске политике и дела НАТО који имају исте циљеве,“ напомиње наш саговорник.

Ковач истиче и да, док Косово не постане део НАТО - ако и када до тога дође, ова војна алијанса која је у дефициту са људима увек ће радо користити косовске припаднике КБС у својим операцијама по свету.

С друге стране ће их, закључује он, кроз фонд новцем снабдевати и обучавати по стандардима НАТО-а, слободније него што то ради сада, јер ће тако бити мање видљиво њихово кршење Резолуције 12 44 и Кумановског споразума.