Јовановић је рођен је 1949. године у Ратарима, код Смедеревске Паланке. Дипломирао је и магистрирао на Филолошком факултету у Београду, а докторирао је на Филозофском факултету у Новом Саду (1993), на Одсеку за српску књижевност.
Био је дугогодишњи професор, а од 2003. до 2012. и декан Учитељског факултета у Београду, као и председник и члан Националног просветног савета Републике Србије (2005-2011).
Књижевну критику, научне и стручне радове објављивао је од 1972. године, пренеле су „Новости“.
Осим о српској књижевности XX века, Александар Јовановић је објавио већи број радова о настави књижевности и о актуелним питањима српског образовања.
Аутор је студија „Како предавати књижевност —теоријске основе наставе“, „Облаци у души: песништво Душана Васиљева“, „Песници и преци“, „Поезија српског неосимболизма“, „О светлости старијој од несреће: есеји о српској поезији и култури“.
Коаутор је „Антологије српске родољубиве поезије“ (2002) и састављач „Антологије српске поезије о Првом светском рату“ (2018).