Мања понуда половних аутомобила у Европској унији одакле се наши трговци снабдевају, уско је повезана и са дешавањима на тржишту нових, пише „Политика“.
Услед теже набавке микрочипова за производњу нових возила, дошло је до њихове смањене производње, а самим тим и мање понуде јер се купци чешће опредељују да одложе куповину новог и задрже свој аутомобил. У Немачкој наши дилери набављају 60 одсто половњака, следе Француска, Италија…
Када је реч о интересовању за куповину аутомобила, више од половине анкетираних српских трговаца (52 одсто) тврди да је оно смањено, док више од 20 процената њих сматра да купци сада траже јефтиније аутомобиле него у периоду пре пандемије.
Већина анкетираних купаца наводи да није одустало од куповине аутомобила (50,8 одсто), скоро 30 одсто њих куповину је одложило, док је непуних 10 одсто потпуно одустало. Када се актуелни подаци упореде са анкетом спроведеном током ванредног стања, када је 66 одсто купаца навело да одлаже куповину, то значи да се велики део њих вратио потрази за аутомобилом.
Очекује се даљи раст цена
Већина продаваца (73,8 одсто) очекује даљи раст цена у наредном периоду, а исто мишљење дели и готово трећина анкетираних купаца.
Раст цена је израженији код новијих половних аутомобила. Тако, на пример, када се упореди просечна цена половњака старости од једне до три године оглашених у периоду од јануара до октобра ове године са истим периодом претходне и 2019. године долази се до следећих података. Просечна цена новијих половних аутомобила (старих између једне и три године) је за 21 проценат већа у текућој у односу на претходну годину, а чак 30 одсто већа у односу на период пре пандемије.
И даље се највећи број купаца половних аутомобила одлучује за оне са дизел мотором. 68 одсто продатих а таквих, 29 процената на бензин и три одсто на гас, који је у међувремену највише поскупео.
Значајан део купопродаје половњака одвија се преко личних огласа и без посредника. Ту не важе баш иста правила као кад су дилери у питању. Свака трансакција је прича за себе а много фактора утиче на цену… колико је продавцу физичком лицу, хитна и потребна продаја, колико потенцијалних купаца долази, разгледа, које мане продавац не успе да сакрије вешто као професионални продавци, колико је ко вешт у цењкању.
Подаци из банака такође показују да се за куповину половњака вратио интерес клијената за такве ауто-кредите, на ниво пре пандемије. И број новорегистрованих возила, који укључује и нова и половна, према подацима МУП-а, биће на крају ове године сличан нивоу у 2019. а за петину већи него 2020. године.
Због компликоване процедуре око замена регистарских таблица и налепница, плаћања пореза и бирократских препрека, највећи број половњака које мењају власника обавља се у оквиру истог регистарског подручја, што утиче на укупан број купопродаја. Познато је да су зато цене возила ниже у мањим срединама од оних у већим градовима.
Најтраженији „голф“
Први на листи најпродаванијих половњака је и ове године Фолксваген, па редом следе: Опел, Пежо, Ауди и Рено.
Када је реч о моделима половних аутомобила, највише се продају „голф“ „пасат“, „пунто“, „поло“, „корса“, „астра“, „ауди А4“, „клио“, „ситроен Ц3“ и БМВ серије 3.
Када је реч о количини новца који се издваја за половњака, највећи број анкетираних купаца трага за аутомобилом у оквиру ценовног ранга од 3.000 до 5.000 евра (24,4 одсто), затим од 2.000 до 3.000 евра (15,6) и 5.000 до 7.000 (14,7).
Највише половњака које за разлику од дилера продају физичка лица директно, отуђе они из најнижег ценовног ранга, до 2.000 евра. Таквих је око 35 одсто, а како цена расте тако опада тражња, с тим да аутомобили стари до четири године, с ценом преко 7.000 евра такође лако проналазе купца а једно од објашњења је дуг рок испоруке нових, па нестрпљиви би да седну за волан без чекања. Таквих је око 15 одсто у укупној тражњи.