Истраживање немачког Института „Дојче виртшафтс“ показало је да би сировине које се користе за производњу батерија, попут кобалта, литијума и графита могле да се значајно прореде у следећих 11 година. Укупно 22 важне сировине оцењене су као угрожене, а међу њима су и олово, сребро, магнезијум, иридијум, никл, платина...
Иако из Института кажу да су резултати истраживања упозорење да „нешто мора да се учини“, али да још увек нема разлога за бригу, многи страхују да би угроженост сировина могла да значајно успори енергетску транзицију и изазове велике проблеме поборницима е-мобилности, односно електричних аутомобила, пише портал „Вохенблик“.
Пресушују резерве сировина
Професор геохемије Рударско-геолошког факултета у Београду Дејан Прелевић појашњава да те сировине неће у потпуности нестати са планете, већ да њихове постојеће резерве које су на располагању рударским компанијама које их експлоатишу могу да буду доведене у питање у следећих неколико десетина година.
„Сасвим је могуће да су те резерве при крају. Знамо да од 2014. године, када је Европска комисија прописала списак критичних елемената и минерала, којих има 22, ЕУ интензивно трага за тим сировинама на европском континенту, укључујући Србију и остале земље које нису чланице. Велика средства се улажу у геолошка истраживања тих елемената“, каже Прелевић.
ЕУ је увидела, предочава Прелевић, да се само три одсто тих сировина не увози из других земаља, односно да се већина њих увози из Кине, која је због свог убрзаног индустријског раста почетком овог века почела да извози мање, због чега се Европа нашла у небраном грожђу.
Унија је тада схватила да, додаје он, мора да нађе равнотежу између стратегијског развоја и екологије, па зато сада трага за компромисом и рудама на Старом континенту, чији недостатак угрожава најсавременије брзорастуће индустрије у којима Европа предњачи.
„Да не причам о коришћењу у електричним аутомобилима, моторима, ГПС-овима, турбинама у ветропарковима... Имате ниобијум, који је такође критични метал, који је супер проводник, има јако високу температуру топљења и практично је потпуно резистентан према корозији. Чим имате неке елементе који су резистентни према корозији, додате их челицима, а имате индустрије којима је потребна ниска корозивност делова“, истиче Прелевић за „Спутњик“.
За проналажење заменских сировина потребни су велики новац и године истраживања.
© pixabay.com
Алтернатива – ни на видику
Прелевић напомиње да је с напретком индустрије потреба за тим сировинама, којих у Европи скоро да нема, све већа и да су за проналажење алтернативе, односно заменских сировина потребни велики новац и године истраживања:
„То не може одједанпут. Рецимо, ниобијум сам по себи, као елемент, има та својства. Ви морате да прилагодите технологију да га прво нађете, а потом да га извучете из руде и то мора да буде на еколошки прихватљив начин, што је актуелно данас код нас. Онда се испостави да га баш и немате много, па онда идемо скроз од почетка: нека технологија се опет испитује са заменским елементом, где имамо тај елемент, како ћемо да га експлоатишемо и тако даље“.
Европа је била превише опуштена и касно се сетила да се, каже Прелевић, највише ослања на кинеску производњу сировина:
„Ово је сад вађење кестена из ватре. Већ је направљена нека штета, колико видим. У сваком случају, можемо да будемо мало забринути у том смислу да Европске земље неће имати раст који оне очекују. Међутим, то су богате земље, то је Европа. С друге стране, ми смо мало на рубу Европе и на другачији начин се развијамо“.
Управо због тога је тешко направити пројекције како би се мањак тих сировина одразио на Србију, закључује Прелевић на крају разговора за „Спутњик“.