„Требало нам је превише времена да схватимо да је СССР била потребна обнова. Безбедност, одбрана, саобраћајна инфраструктура, јединствена валута и људска права требало је да остану у рукама савезних власти до израде нацрта о уједињењу. Мислим да је то била одржива опција коју би подржала већина (совјетских) република“, рекао је Горбачов.
Он је изразио уверење да је јединство било могуће одржати чак и након што су бројне републике прогласиле самосталност и упркос томе што је моћ председника била озбиљно ослабљена.
„Ја сам и даље уверен да је савез могао бити сачуван и зато сам предлагао Унију Суверених Држава“, рекао је Горбачов и нагласио да би и у том случају управљење нуклеарним потенцијалима остало под централном командом.
Како је казао, та Унија би била „права федерација суверених република које би делегирале неке моћи централној власти“, као што је место у Савету безбедности УН.
Последњи председник Совјетског Савеза је описао тренутак када је одступио са места шефа државе као „мрачне дане“ за СССР, за Русију и њега самог и потврдио да би покушај употребе силе с циљем да он остане председник покренуо грађанске сукобе са непредвидивим последицама.
„Али нисам изгубио самоконтролу и потписао сам декрет о свом одласку са положаја председника Совјетског Савеза“, рекао је Горбачов.
Он је навео два разлога због којих није могао да прибегне употреби силе.
„Прво, у том случају бих престао да будем свој, а друго, таква одлука би изазвала акутни грађански сукоб са непредвидивим последицама. Био сам сигуран да се то мора избећи по сваку цену“, рекао је Горбачов.
Он је казао и да је пре колапса Совјетског Савеза у највишим центрима моћи на Западу било снага „које су трљале руке док су гледале наше проблеме“, укључујући, како је навео, целу једну фракцију Бушове администрације предвођену Диком Чејнијем. који „није крио задовољство због распада СССР“, преноси Спутњик интернешнел.
Распадом Совјетског Савеза у својој емисији „Мој поглед на Русију“ бавила се и главна уредница Спутњика Србија Љубинка Милинчић