Торесен је, препричавајући детаље дешавања мартовског погрома, рекао да су биле две чете норвешких војника које су браниле село Чаглавицу од 12.000 албанских демонстраната, истичући да су норвешки војници, за разлику од неких војника из других земаља, обавили добар посао за два дана.
„Имали смо преко 20 норвешких војника који су били рањени тих дана. Били смо такође принуђени да отворимо паљбу према албанским демонстрантима где су неки од њих изгубили живот. Ситуација је била, нажалост, неопходна да би спасили и одбранили напад. Сигуран сам да их нисмо зауставили на Чаглавици, они би дошли у Грачаницу и тамо уништили свети манастир, као што су урадили у многим другим местима на Косову“.
Он је, у интервјуу за приштинско „Јединство“, навео да мисли да је већина норвешких војника, који су били на Балкану и не само на Косову, дошла кући са другачијим ставом од онога што је представљено у медијима код куће.
Торесен је рекао да је на Косову као норвешки официр био 2001, 2003. и 2004. године и да су тада Срби живели у страшним условима.
„Деца која су ишла у школу морала су да имају војну заштиту. Стално су се дешавали злочини над Србима. Издвојио бих два случаја која су оставила дубок траг – убиство старијег брачног пара Столић у Обилићу и убиство српске деце у Гораждевцу. Било је и много инцидената, а све са циљем да се Срби протерају са Косова. Многи догађаји били су прикривени, а у западном делу света Косово је представљено као успешно обављена мисија“, указао је Торесен.
Завршавајући ангажман у војној мисији, вратио се струци – историји, изучавајући злочине НДХ и страдање српских заробљеника у нацистичким логорима у Норвешкој. Пише књиге, држи трибине и округле столове, а ускоро снима и филм да би доказао истину о страдању Срба, наводи портал „Јединство“.