„У том тренутку сам радио као заменик председника Државног комитета РСФСР-а за архитектуру и изградњу. Није ми било баш интересантно на тој дужности, па сам писао тадашњем председнику владе Ивану Силајеву и замолио га да ме врати у Сибир како бих се бавио градњом. Сећам се да је био март 1991. године, када ме је Иван Силајев позвао и рекао: ‘Знаш, постоји идеја да се формира ‘Корпус спасилаца’. Шта мислиш о томе? Искрено да кажем, ни сам не знам шта то тачно значи, али, мислим, да ће ти то бити интересантно’. И ја тада нисам ништа знао о раду те службе, али сам одлучио да пробам“, рекао је Шојгу у интервјуу листу „Аргументи и факти“.
„Неке колеге су са пута донеле одећу, а ја две велике торбе књига о методама рада спасилаца у свим могућим ванредним ситуацијама“, појаснио је Шојгу.
„А после земљотреса су нам биле потребне дизалице, хидрауличке маказе, алат и тако даље. Ништа од тога нисмо имали. Могли смо или да купујемо у иностранству или да их сами правимо. Изабрали смо да сами правимо. Хвала Богу, у нашој земљи има много ентузијаста који су у кратком року почели да производе алате и опрему. Када се догодио земљотрес у Нефтегорску ми смо већ били добро опремљени“, сећа се Шојгу.