Руски експерт Константин Блохин сматра да су стратешка стабилност и евентуални улазак Украјине у НАТО две тачке око којих је могуће постићи некакве договоре, док су све друге гаранције спорне.
„Што се тиче стратешке стабилности, Бајден се показао изузетно одговорним по том питању и пристао је да СТАРТ-3 буде продужен на још пет година. Што се Украјине тиче, то је другачије питање, упркос свом информационом притиску. У суштини, САД нису заинтересоване за интеграцију Украјине у НАТО. Актуелни шеф ЦИА Вилијам Бернс је у својој последњој књизи написао да задатак НАТО-а данас није да се шири, већ да се консолидује. У САД је објављено много аналитичких текстова и извештаја, где се процењује оквирна цена укључивања нових земаља-чланица у тај војни блок, а цена тога је огромна - неколико стотина милијарди долара. То ће, наравно, бити удар на новчанике америчких пореских обвезника“, објашњава Блохин.
Он истиче да би улазак Украјине у НАТО повећао ризик да САД и Запад буду увучени у рат са Русијом, а Западу то, како оцењује, није потребно.
„Ако Русија изврши инвазију на Украјину, онда ћемо пружити помоћ Источној Европи, ојачаћемо војни контингент у Источној Европи’. Самим тим, он у ствари показује да се они неће борити за Украјину, али ће је финансијски подржавати“, рекао је Бајден.
Прелиминарно, САД и Русија требало би да разговарају о сукобу у Украјини, као и о контроли нуклеарног наоружања 10. јануара у Женеви , а два дана касније планирани су преговори између Русије и Североатланске алијансе у формату Савета Русија-НАТО.
Москва је понудила САД и НАТО-у да закључе споразуме који, између осталог, предвиђају одредбе о узајамним гаранцијама безбедности у Европи и о нераспоређивању ракета средњег и кратког домета у узајамном домету. Главни захтев Русије је даље неширење НАТО-а на исток, укључујући и неширење на територије бивших република СССР.
У једној од тачака нацрта предлаже се да НАТО пружи гаранције Русији да се Северноатлантска алијанса неће ширити на територију Украјине.
Такође предлаже се и да НАТО одустане од вођења било каквих војних активности у Украјини, источној Европи, Централној Азији и у Закавказју. Поред тога, Русија захтева и да се постигне договор да Москва и НАТО заједнички раде над спречавањем инцидената у региону Црног и Балтичког мора, како у водама, тако и у ваздушном простору.
Украјина – велика шаховска табла
Најновија криза у односима Русије и Запада кулминирала је због ситуације у Украјини. Запад тврди да Русија припрема напад на Украјину, а Москва то одбацује и истиче да би улазак те земље у НАТО угрозио њену безбедност. Експерти оцењују да Вашингтон и НАТО намерно стварају напетости око украјинских граница и пласирају приче о наводној руској инвазији на Украјину како би ојачали своје позиције у будућим преговорима о безбедносним гаранцијама у Европи.
С друге стране, Блохин напомиње да Кијев тежи ка чланству у НАТО, док Вашингтон функционише по формули „партнерство без обавеза“ .
„НАТО и без примања Украјине у Алијансу јача своју инфраструктуру у тој земљи, док Украјина врши притисак на САД да их приме у тај војни савез. Ако је прикључе Алијанси онда ће САД морати да улажу новац у Украјину, а они то неће да раде. Американци су издвојили 300 милиона долара за ту земљу, а то је мала сума ако то анализирамо кроз неку корупционашку парадигму – то је неколико вила за украјинске званичнике и пар скупих, луксузних аутомобила. Са тим новцем не можете добити рат са Русијом“, каже Блохин.
Према његовим речима, Украјина као жариште напетости, као изговор за оправдавање санкција и сатанизацију Русије игра своју улогу и као таква одговара америчким интересима.
„Што се тиче било каквих других гаранција, намеће се питање - шта је то гаранција? Шта је споразум? То је фиксација интереса партнера, играча, у одређеном историјском тренутку. За 10-15 година ситуација ће се променити, а стране се повлаче из тих споразума, што је и Трамп демонстрирао, сматрајући такве договоре безвредним папирима. Према томе, сваки договор увек мора бити поткрепљен потенцијалом, подржан присуством грубе војне силе. И зато, овде, чак и са потписаним споразумом, не треба се опуштати, треба пратити ситуацију и контролисати је“, каже експерт.
Блохин сматра да САД и НАТО неће давати гаранције по другим тачкама, осим по стратешкој стабилности и делимично, по питању Украјине https://rs.sputniknews.com/20211227/rusija-moramo-da-zaustavimo-sirenje-nato-a-ne-blefiramo-1132808748.html .
„Овде би требало да себи поставимо реторичко питање - после распада Совјетског Савеза, САД и Запад у целини потрошили су трилионе долара на проширење инфраструктуре НАТО-а, систематски се повлачиле из договора о противракетној одбрани, из Договора о ликвидацији ракета средњег и кратког домета и тако даље и у те сврхе смењивале су режиме. Тешко да ће се сада зауставити и повући, али је, ипак, могуће наћи неке додирне тачке на предстојећим преговорима. Са Украјином ће они ионако сарађивати. Рећи ће да неће Украјину примити у НАТО, али тешко да ће давати друге гаранције. Ипак, неће пристати да изгубе контролу над Украјином. То је за њих стратешки важно питање и за то су се борили од средине деведестих година. Сетите се како је Бжежински писао о Украјини у „Великој шаховској табли“, рекао је експерт.
Какав ће бити руски одговор на одбијање гаранција
Блохин је тако алудирао на дело „Велика шаховска табла“ из 1997. године, једног од водећих идеолога америчке спољне политике Збигњева Бжежинског, у коме, говорећи о будућој подели снага у свету, он Украјину сматра последњим упориштем Руске империје, а коначно одвајање Украјине од Руске Федерације и успостављање прозападне политичке елите у тој земљи, по његовој оцени, омогућило би САД да очување и јачање статуса једине светске империје.
„Мислим да неће давати друге гаранције, јер ако Бајден учини уступке Русији у Америци ће га самлети и претворити у прах. Чак то неће учинити републиканци, већ његове демократе. Републиканце и да не помињем. Осим тога, Бајден није голуб, он је прави јастреб. Становиште да он жели да побољша односе са Русијом, али да га неко, некакви јастребови, коче то је дубоко погрешно мишљење. Он је и сам јастреб“, каже Блохин.
Уколико НАТО и САД не буду имали слуха за захтеве Русије о безбедносним гаранцијама, то би могло довести до нових конфронтација. Чак је и руски председник Владимир Путин изјавио да би одговори Москве у случају да САД и НАТО одбију да Русији пруже безбедносне гаранције могли бити "најразличитији", у зависности од, како је истакао, "предлога војних експерата".
Блохин подсећа да Русија чини све да се избегне нова ракетна криза у Европи и држи се обећања да неће распоређивати своје пројектиле средњег домета са нуклеарним бојевим главама, све док то прво не учине НАТО и САД.
„Путин је рекао да ћемо ми одмах разместити своје ракете ако се такве ракете појаве у Источној Европи, али да нећемо бити први који ће их инсталирати... Ипак, мислим да се те ракете прво могу појавити у Азијско-пацифичком региону. Међутим, то не би био само антируски акт, већ и антикинески“, упозорио је експерт.