Главни проблеми су им заступљеност, запошљавање и немогућност приступа природним ресурсима, а најтрагичније је то што су, кажу, изопштени из свега па и из Дома народа Парламента БиХ.
„Једна од најтрагичнијих ствари је Дом народа у Федерацији, треба да има 17 људи. Некада их има, али од тога су пола или Бошњаци или Хрвати, или трећи. Знате добро да још никада није покренут витални национални интерес Срба у Федерацији БиХ“, рекао је један од оснивача Асоцијације Миле Марчета из Дрвара.
Из Асоцијације истичу да ће им седиште бити у Федерацији БиХ.
„Зар није срамота да ми као сиротиња чекамо Републику Српску и Србију да нам помогну? Узети су нам природни ресурси, фабрике. Говорим о Дрвару, 20. година прошлог века када је овај град био најразвијенији у БиХ, а данас је то стратиште“, навео је Марчета.
Нико не зна, истичу из Асоцијације, колико има повратника, колико има староседелаца, што ће, најавили су, бити један од задатака удружења да се ти бројеви коначно утврде.
„У фокусу деловања биће људска права и слободе за српски народ у ФБиХ, оних који су тренутно у ФБиХ, али и оних који су отишли у Републику Српску или иностранство, али и заштита идентитета српског народа, културе и традиције“, рекао је Душан Шеховац из Демократске иницијативе сарајевских Срба.
Шеховац се присетио и повратка на огњишта који је почео 1996. године, те шта је он као Сарајлија, који није напуштао дом, поручивао онима који су желели да се врате у Дрвар. Подсетио је да је 1996. године у дворани „Мејдан“ у Бањалуци пред неколико хиљада Дрварчана који су желели да се врате у Дрвар рекао: „Ја нисам избеглица, али нисам ни издајица“.
„Разумеће они шта то значи кад човек остане да живи у Федерацији као седмо колено породице Шеховац на територији града Сарајева“, рекао је Шеховац, пренео је Танјуг сарајевску Н1 тв.