Девизне резерве, које су један од најважнијих стубова садашње и будуће стабилности, знатно су веће него пре кризе, наводе из НБС.
Резерве злата, инвестиције, штедња
Поред тога, повећане су и резерве злата за 1,7 тону и сада износе рекордних 37,2 тоне, рекла је Табаковићева.
У трезоре НБС враћено је све злато из иностранства, укупно 13 тона, као додатна гаранција постигнуте финансијске стабилности.
Динарска штедња је повећана за 12 одсто, на нови рекордни ниво од око 104 милијарде динара, по чему је шест пута већа него на крају 2012. године, а услови финансирања и привреде и грађана и државе сада су још повољнији него на почетку пандемије.
Учешће проблематичних кредита у укупним кредитима спуштено је на најнижа 3,4 одсто, док се кредитном активношћу (раст од девет одсто међугодишње у новембру) наставља пуна подршка привредном расту.
Прилив страних директних инвестиција износио је око 3,6 милијарди евра (према последњим подацима), тако да се Србија по приливу страних директних инвестиција приближила рекордној 2019. години, истичу у НБС.
Инфлација због међународних фактора, стабилизација у другом тромесечју
Након изузетно ниског нивоа у 2020. години, инфлација је у 2021. години привремено повећана у Србији и у готово свим другим земљама у свету, кажу у централној банци.
„Основу кретања инфлације у 2021. години чинили су привремени фактори, пре свега снажан раст светских цена енергената и хране, као и трошковни притисци услед застоја у глобалним ланцима снабдевања. По престанку деловања фактора из међународног окружења који су водили инфлацију у 2021. години, односно са стабилизацијом светских цена енергената и хране, постепеним решавањем проблема застоја у глобалним ланцима снабдевања и доласком нове пољопривредне сезоне, од другог тромесечја 2022. године очекујемо да инфлација успори и да се врати у границе циља средином године", истиче Табаковићева.
Она објашњава да се наша економија опоравила у релативно кратком временском периоду и ниво пре пандемије престигла већ у првом тромесечју 2021. године.
„Притом, захваљујући повољној макроекономској перспективи земље, високом приливу страних директних инвестиција и ефектима инвестиција из претходног периода, процене за раст Србије у 2021. години константно смо ревидирали навише, што су чиниле и релевантне међународне институције“, истакла је Табаковићева, пренео је Танјуг