Ђоковић је 2021. годину започео титулом на Аустралијан опену, деветом у каријери.
Кључни и вероватно најтежи меч био је у трећем колу против Американца Тејлора Фрица, пошто је Новак у трећем сету, при вођству од 2-0, доживео руптуру трбушног мишића.
Српски тенисер је освајање Аустралијан опена и победу над Данилом Медведевом у финалу сврстао у три најбитнија меча сезоне, иза полуфинала Ролан Гароса против Рафаела Надала и финала турнира у Паризу против Стефаноса Циципаса.
„Зашто? Зато што ми чак и дан-данас неки људи не верују да сам имао руптуру мишића још од меча са Фрицом у трећем колу. Само мој тим зна кроз шта сам морао да прођем сваког дана. Нисам тренирао (од тог меча). Ниједном“, открио је Ђоковић.
Ђоковић је о Аустралијан опену говорио у интервјуу за француски „Екип“, који му је доделио награду за спортисту године.
„Користио сам сваки могући сат за опоравак. Био сам на столу за масажу, радио сам са машинама, узимао велику дозу лекова против болова... Све што сам могао да урадим сам урадио како бих дошао у прилику да играм мечеве“, рекао је Новак и додао:
„Освајање тог турнира је било чудо“.
Најбољи тенисер планете је након Мелбурна освојио и ГС титуле у Паризу и Лондону, а посебно је на Ролан Гаросу имао неке тешке мечев, попут поменутих против Надала и Циципаса, од којег је губио 2-0.
Ипак, ништа се не може поредити са дешавањима из Аустралије.
„Пред мечеве против Раонића у осмини финала и Зверева у четвртфиналу сам се загревао можда пола сата, а углавном то радим три сата. Сваки пут када бих кренуо да одсервирам погледао бих у Горана (Иванишевића) и рекао бих му: 'Нећу моћи...'. На крају сам успео некако да се изборим са тим и морам да признам да ми је било боље у полуфиналу (против Аслана Карацева) и у финалу. Болело ме је, али се моје тело некако привикло“, подвукао је двадесетоструки Гренд слем шампион.